Ovakvi su nekada tražili da se slikaju u direktorovoj kancelariji. Da se zamisli kako mu kafe kuvarica donosi kafu, sprema doručak, kako je tresne po dupetu. Da ima šofera koji ga vozi kući, posle kafane. Da se zamisli kao direktor koji kraducka na sitno, al’ uspeva da sagradi kuću, zaposli decu, svastiku, šurnjaju, kuminog kuma.. Uz obaveznu švalerku.

Danas, ništa nije drugačije. Deluje savremenije, postoji mobing, oslovljavaju se na vi, kradu više, zapošljavaju partijske drugove, braću, pašenoge, imaju aparat za kafu, savetnike za ovo ili ono. Ljubavnice se sad zovu.

Nije do njih, do nas je.

Ovo je tradicija, upisana u gene našeg naroda.

Promenićemo vlast, sto vlasti, ali nas ne. Nismo ni do sada.

U glavi mi je Arčibald Rajs.

P.S. Tad je bilo više dlaka. Danas ih depiliraju. Jedina razlika.