Postoje muškarci, koji ne znaju šta treba ženi. Tačnije, nemaju osećaj kada i kako joj nešto reći, pokloniti i kako je voleti.

Takav je bio i moj otac.

Za dan žena, tamo neke godine kupio je Mici poklon. Ko mu je rekao, ne znam jer on taj osećaj nije imao. A ko mu je sugerisao poklon, to tek ostaje misterija.

Došao je kući, sav srećan ušao u sobu i dao joj poklon.

Kad Mica rknu:

  • ‘Pa majku ti, nisam ja prostitutka da mi ovo kupuješ’!

Brat i ja trk u sobu, a Mica u rukama drži crveni kombinezon!

  • ‘Šta ti je ženo, pa to je samo crvena kombina’!

Naravno da je bio cirke… a mi… mi smo plakali od smeha. Mica je bacila ‘kombinu’, psovala i danima posle toga je prebacivala.

  • ‘On meni crveni kombinezon, ko da sam uličarka neka’.

Setila sam se ove epizoda iz života mogA, jer sam malopre videla neku cicu na Tv-u, u roze kombinezonu sa crnom čipkom, a ona misli da je to haljina.