Tokom srednje škole, počeo je da izlazi  s društvom. Išli su u kafiće, koncerte gde su vrištali i pevali svi u glas. Osećao se sjajno, slobodno. Prestao je da obraća pažnju na mamu i tatu. Imali su svoj svet, stvorio je i on svoj. Muvao je zauzete devojke, uživao je da ih zaljubi u sebe. Neke su mu se stvarno dopadale, ali se trudio da ostane dosledan svom obećanju. Sa svakom je bio po par meseci i raskidao je vezu, uglavnom pod izgovorom da još nije spreman za  vezu. Ozbiljno je slamao srca devojakama. A sigurno i njihovim bivšim momcima.

Pri kraju četvrte godine, dok je razmišljao koji fakultet da upiše, umro je mamin tata. Ozbiljni i ćutljivi deda je otišao u snu. Do tada nije znao šta je smrt u pravom smislu te reči, i ta vest od uplakane majke ga je zatekla nespremnog. Nije bio svestan da je počeo da plače, nije bio svestan ni zašto plače. Bilo mu je žao mame, dede. Bio je zbunjen sobom.

Ono što je kasnije saznao, promenilo ga je. Dobio je shvatanje ljubavi.

Razgovor sa majkom, a posle i sa ocem donelo je preokret u njemu.

Mama je kao mlada bila zaljubljena u druga iz srednje škole. Bili su u vezi i kada je počela da studira. Bio je iz loše porodice, i deda se bunio što je mama bila s njim. Mladalački bunt ili ljubav, dali su mami krila i ona je rešila da se uda za njega na drugoj godini fakulteta. Nije više mogla da podnese dedine kritike. On joj je rekao da ako to uradi, da ona više za njega ne postoji. Ipak se udala, jer je njen momak/muž radio i mogli su da žive, a ona da uči. Sa bakom se tajno čula telefonom, ali se nisu viđale, deda nije dozvoljavao. Njen brak se ubrzo pretvorio u katastrofu. Muž je počeo da pije, počeo je da joj brani da studira. Njihove svađe su često završavale njegovim udarcima. Osećala se nemoćno, tužno. Nije imala gde da se vrati, nije mogla tu da ostane, nije znala šta da radi. Tatu je poznavala isto iz srednje škole, družili su se. Ali, ona nije znala da je tata sve vreme bio zaljubljen u nju. Poverila mu se. Rešio je da joj pomogne. Iako i sam student, našao je način da je preseli kod tetke koja je živela sama. Preko oca i advokata da joj pomogne da se razvede. Dve godine braka, godinu i po dana pakla u braku, zaustavilo je njeno studiranje. Kod očeve tetke se oporavljala od trauma, ona je vodila kod psihijatra. Majci je javila šta se dogodilo, a ona je rekla da to ne sme ocu da kaže. Tata joj je bio podrška koju je ona cenila. Vratila se studiranju, našla je posao da bi pomagala tetki i u svemu tome je shvatila da je tata voli. Počela je da ga gleda drugim očima, da se zaljubljuje, da ga voli. Zabavljali su se par godina i onda venčali. Kod dede su otišli prvi put kada se on rodio. Oprostio je, ali je ostao krut. Život njegove ćerke nije išao kako je on zamislio.

Odatle njihova neopisiva ljubav. Njih je spojila nesreća, koja je postala sreća.

Onda je shvatio da ljubav ima smisla i da menja živote.

Rešio je da studira psihologiju, da bi bolje upoznao sebe, ljude i ljudske duše.

Završio je fakultet. Radi u struci. Oženio se, ima četvoro dece i lep brak.

EKG se popravio.