Ne, ne nije on nju voleo. On je voleo sebe u njoj, u njenim preplašenim očima. Nije je puštao da ode, govoreći da je voli. A, u stvari nije podnosio svoj poraz. Njega žena da ostavi! Njega! Ko je ona da to uradi!

Šta on da radi kada nema s kim da se igra? Da joj svakodnevno prigovara kako je debela, loše je skuvala ručak, nije mu kupila brijač koji joj je rekao, šta je njega briga što nema, ima da ga rodi! Što joj je kuća prašnjava, što ima majku seljanku, kako mu se gadi njen čukalj na nozi, da je glupa i da džabe čita te silne knjige. Da je jalova nerotkinja, i da je u seksu klada. Da joj smrdi iz usta, da je ogavna, da joj je stomak postao trbušina. Da su joj sise male… jedva mu se diže na nju.

I ona rešila da se razvede!

Govorio joj je da je voli kao prvog dana. Govorio je to svima.

Govorio je da je kurva, da ide da nađe drugi kurac. Da je majka nagovorila da ode, sestra. Neko jeste, jer ona nije sposobna za to.

Pio je, to nije bilo važno. Pa on je bio tužan jer nemaju dece.

Ona tužna?

Ma, kakvi. Sve joj je pružio. Ništa joj nije falilo, osim deteta.

On da ne može da ima decu? Ma ajde, gde on da ne može. Kakve su to gluposti! Zašto da ide da proverava, on to zna!

On će da nađe drugu i da napravi dete, tako će svima da dokaže da nije do njega.

Našao je drugu da bi dokazao, pustio je.

Dobio je dete. Valjda je srećan, i ne smeta mu čukalj na nozi te druge jadne žene.