Moji noževi su tupi.

Plašim se naoštrenih oštrica koje lako puštaju krv.

Osetila sam ih.

Nepodnošljivo boli brzo presecanje.

Plašim se pomisli o zašivanju rana.

Bojim se da krv nikada neće stati.

Sve sečem tupim noževima.

Polako, debelo, oprezno, dugo.

Da ne povredim sebe, uplašim ljude.

Bez krvi, bez suza i bez straha.

Tako sečem i sebe.

Boli, ali se na neke boli čovek navikne.

Živim sa tupim noževima u sebi,

Oko sebe.

I ništa ne sečem oštro, brzo i krvavo.

Sečem godinama.

Tako deluje bezbolnije.