Category: Zelenilo


Hint

3E0143EE00000578-4285460-image-a-3_1488794535578

 

Piše meni jedan dečko, da li sam mu pogledala horoskop. Rekoh, jesam. Dođi da ti pričam.
Kaže:
Aj mi baci neki hint, sad si me zainteresovala.
Jebote, šta mu je to hint, mislim se u sebi.
Skontam da je to nešto u kratkim crtama i napišem mu tako.
Dođe sestra na psiho- fizikalnu terapiju (čitaj gledanje serije), i priupitah je.
Jel ti znaš šta je to hint?
Ne, otkud ti to.
Objasnih joj.
Pa kako si shvatila.
Kao nešto ukratko, valjda.
U kratkim crtama?
Pa to valjda.
Ma jel to nešto na Engleskom.
Nijee, pa toliko bi znale valjda.
Bogdan (njen mlađi sin, 16god.), sigurno zna.
E jes’.
Sa’ću ga zovem.
Boki sine, ljubi te tetka, šta znači hint?
Nagoveštaj.
Što pitaš.
Pa to treba da bacim znaš.
Aooooooo, on zna šta je nagovšetaj i hint.
Oplakivanje od smeha sad ide.
I sve ti jebem, šta sve ova deca pričaju.
Odoše oni bre u 22 vek, a mi u babe.
Eto, to to je remiZe.
Ako, to i jeste redosled.
Hintnem im ga majKci 

Advertisements

Politika i beton butik

29594595_10212870469533803_8339478791421990854_n

 

I tako, zemaljski dani teku…
Mico, idi kupi Politiku eno me tamo.
Jaoo, dobro.
Plače od sreće.
Hepi Mica, ulazi i daje mi Politiku, spusti je i ode.
Ja kupila torbu!
Opet!
Nemoj da me grdiš. Vidi, tražila mi je 200 dinara, ja imala 150 i bakica mi je prodala.
Ovo je sedamsto dvadeset osma torba s beton butika Kalenić pijace.
Jedna je majka.
Život je lep.

fbimg

 

Moja majka je slatka. Tip 2.
Slatka Comi, je ozbiljno shvatila svoju bolest, i savet lekara. ‘Šetajte svaki dan’.
Šeta ona, od ponedeljka do petka, kao da ide na poso.
I malo, malo, eto je se apdejtovanim bandera novostima.
Ju, umro Saša.
Kako znaš?
Pa videla sam na banderi.
Na banderi vise umrlice. Ja nekako prošipčim pored njih. Mica stane da vidi.
Pa kad dođe kući kreće priču…
Eno, umrla je Ljubica iz barake. Kažu da je kačila zavese, pala, puko joj želudac i umrla.
Ko ti bre to reko, ne piše valjda i to na banderi.
Pa ovi iz komšiluka.
I sad, sve je meni jasno, i nije jasno.
Al kad mi dođe sudnji dan, ako me neko okači na banderu, ima da mu zagorčavam snove!

Devičanske traume

17264337_10209820212719289_5689007856729899047_n

 

Deca su surova, posebno u pubertetskom dobu.
Ja imam traume, života mi mog!
Osamdesete godine preselili smo se iz kuće u stan. Bi dži, bio i tada, naselje radničke klase. Imala sam dvanaest godina. Upoznala sam odmah ortake iz kraja.
Sašu, Agima, Bekima, Fljorima, Burana, Baneta…
E, taj Saša, ima nos kao orlovski kljun, i smislio je foru. Majku mu Devičansku!
Da ne bi njega zezali, on je smislio da napadne moj, mali nos.
I tako, izađem ja na terasu, a ispod hor. Saša diriguje, a Agim, Bekim, Fljorim i ostali pevaju:
Radicaaaaaa Gonzo, Radica Gonzooooo!
Jaooooo, a ja beži unutra, blam. Brat stajao pored mene i smejao se. Devica i on!
Mislim da je sad jasniji moj problem sa Devicama.
Pevali su oni meni tako dugooo. 

Serenadu nisam još doživela, ali vođu navijača protivu mog nosa, jesam!