Category: Zelenilo


Brka

keep-calm-and-love-lepi-brka

 

Često se zapitam šta ljudi vide na meni, odnosno u meni. Kako ja to delujem, da mi pričaju ono što se priča prijateljima.
Pre desetak godina, radili su fasadu na mojoj zgradi. Radnici na skeli su lepili stiropoL 🙂
Zamoli me jednom Brka, koji je glavni, da im skuvam kafu. Oću, što mi teško.
Skuvam i odnesem na prozor, jer su stigli do četvrtog, mog sprata. Sede Brka na krov susedne zgrade, srknu kaficu i poče:
‘Znaš, moja žena je suva dole. Nema šanse da uguram, a da ga ne oderem. Odustao sam’.
A ja trepćem, klimam glavom i ne umem da beknem. Ni da odem, ni da ga oteram u tri lepe, ni da mu dam savet kako da je pokvasi. Ništa. Muk jebote!
Kroz glavu su mi išle misli da bi Brka umočio u nešto vlažno, al’ što meni priča o suvoći vagine svoje žene. Verovatno bi onda mene. Ma nemoguće, nisam…
Brka i brkinica je bilo mnogo u mom životu. Živa sam ispovedaonica, i ne znam zašto, ali majke mi!
Update: Mnogo mi je žaooo što nisam mogla da vidim svoju facu tada

Advertisements

Gluposti

7679_862149183894758_9132419911021740732_n

 

 

Mogu da bacim sve moje gluposti.

Mogu.

Mogu da bacim samo jednu,

Mogu milion.

Mogu.

Mogu da ih zaboravim,

Zatrpam,

Zakopam,

Mogu sve,

Ali ne i da ih ubijem.

Ne mogu ni da ih pustim

Moje su.

Mogu da se pravim

Da ne postoje.

Mogu.

Ali one ne mogu.

Tu su.

A ja mogu i hoću

Da ih volim,

Jer su deo mene.

23031167_1476711865753034_7339680654123410741_n

„…sedim juče na terasi, krijemse medj’ bisinim cvećem i pušim, ‘nako mesecipo dana neobrijan, sfrizurom ala električni orgazam, u trenerci i papučama srupom i pogledavam na ulicu spreman za ona dva poštara, al’ kurac*…
…u neko doba, na kapiji stoji starica u teget džemperu preko tanke letnje aljine na ruže, splavom kantom u ruci punom smokava, i pogledava gore, kbisinom cveću, i ja, štaću kuću, izvirim pa sidjem, sve u strahu daćeme videti žarko i miroslav i udariti u zajebanciju, apropo moje brade.
-Izvinte, jel’ ovde stanuje jedna mlada, plava, zgodna ženica koja mi je na pijaci pre nekidan…
-Ne! Mlada plava stanuje dole, ispod, i sad je na poslu, pa ako ja šta mogu…
-Al’ ova ženica mi je rekla da stanuje gore, na spratu…?
-Gore na spratu imamo jednu plavu, al nije mlada, prešlaje pededes’ i…
-A, pa ta! Jel’ ona ima muža što voli smokve?
-Ima, znamjoj i čoeka, trenutno je na novom beogradu nekim poslom.
-Pa, reklami damu donesem smokava kad imam, pa evo, tri kile i 180 grama.
-Poštovamje to?
…tolko i tolko. Odnesem gore smokve, preručim i’ ponesem pare i opet sidjem. A to silaženje niz basamaci u onim papučama koje oćeju da spadnu a noge izlete, naličilo je na hod pripitog pingvina kojije doživeo sunčanicu.
-Evo gospodjo… pa dodjite opet, kad imate.
-A štaje svama, sad baba radoznala, jel’ vi to ‘ramljete?
-Ramljem, samo ka’sam u ovim papučama… – al baba ne jebe, vergla dalje.
-Mene kadzaboli kuk, onda desna noga ide u… a štaste vi onoj finoj gospodji?
-Stric, komšinice. Stric. A ovoj dole, mladoj, njojsam ujak. I čekam poštara, tj. rešenje za pemziju, al…
-InvaliCku? Ako, ako… lečke su veće od ovi’ starosni’.
…pa baba, majketiga bezobrazne, nenormalne i gluve, pa mršupizdu* materinu i crkla dabogda, mislimse, a došlomi da dreknem: daj baba Glavu! Al’sam Fin, tetoviran Gospodin pase uzdržak. ukratko, to bi bilo, uglavnom, sve.“

Hogar s Medaka

22886165_1476712225752998_605100843055478496_n

Šerpa u šerpicu

15275641_1701509846827503_1663613740534202368_n

 

U Maxiju, uz neke tačkice, Metalac posuđe je na popustu. Stvarno je najbolje. Dolazi Mica malopre, uzela šerpu od 5 kila. Ćutim. Mislim, šta nas dve da kuvamo u tolikoj šerpi? Biće da je to nešto o čemu je skoro Šapička  pisala.
A onda motam po glavi Micin sindrom gladi.
Kad kupi krompir, to je kao košarkaška lopta. Paprika ogromna, kaže da od jedne možeš da se najedeš. Jabuku delim na dva dela, ne mogu celu da pojedem, pola kile u jednoj. Zamotam u foliju pa jedem sutradan, ili podelim da Dacom. Crni luk jedva očistim jer ne može glavica u ruku da mi stane.
I sve što se jede mora da izgleda veliko, da zadovolji osećaj da se ima, iako se ustvari nema.
O minijaturama koje ja kupujem, isto ne znam šta da mislim. Ona kad vidi paradjz koji sam ja kupila pošandrca.
– Šta kupuješ te prcoljke, to mogu u jednom cugu da pojedem.
Ja,kao mislim, ako kupujem male, na gomili izgleda da ima više, nego njena tri komada za kilo.
Naše muke su velike i male, jer svaka doživljava strah na svoj način.
Da li su samo sankcije ostavile trag ili je ovo za nekog psihijatra, ne znam.
Oprala sam šerpu,a ona otrčala po još jednu jer je na akciji.