Category: Zelenilo


O kumu i sisama

donetta_bez_1

 

 

Ne umem da kupim brushalter, pa me ubi. Poklanjaju mi drugarice, sestra i takoto.
Imam ja drugu u belome svetu. U Amerikama. Svake godine mi donese nešto lepo. Jednom mi je donela silikonski brus. Kad je to bilo, nemam pojma.
Meni bilo slatko da bućkam onaj silikon, a kad sam ga turila sve sam rukom zapinjala na mesto nepostojećih mi grudiju.
Moj kum Voja, onaj što me kritikovao, pa skinuo s liste prijatelja na fejsu, imao je promociju svoje knjige. Idem ja, da podržim kuma, u Klub književnika. Nije kum dugme!
Obukla ja nešto lepo bežasto, snajka mi kupila, ima dekoltejić. I mora brus. Setim se ja tog silikonskog, bežast i on. Ću da turim, da kuma ne brukam!
Promocija beše lepa, mada kum nije poneo knjige, pa nisam mogla da je kupim. Ko da je poš’o na poselo.
I sve bi lepo. I Pogolema i ja, i pesma kod Vuka, tad sam je prvi put čula:
I takoooo dođeš mi u san… tananna
Stigla ja kući, skidam jaknu, a ono ogromnaaaa fleka ispod grudiju. Lepljivo nešto.
Kukuuuu, šta je ovo?
Da nisam nešto prosula, da se nisam naslonila na nešto… Motam ja, Mica začinjava. Ček jaknu da pogledam, i ona lepljiva.
Bokte, šta je ovo!
Uleteh u kupatilo da se skidam, perem to nešto.. kad ono curi mi dojka silikonska!
Otiš’o brus u kantu, otiš’o i silikon, ostao Peđa Medenica da se peva…Otiš’o i kum.

Pogledi

23621339_1654053694657235_7270594605681928629_n

Pitala me je:
– Jesi li videla kako je ružna?

  • Nisam.
  • Kako nisi?
  • Pa nisam. Videla sam da je elegantna, dostojanstvena, da iz nje izbija samopouzdanje.
  • Kakvo crno samopouzdanje? Ima odvratan nos, krive zube, kosa joj je bez frizure.
  • Nisam to primetila.
  • U šta si onda gledala, majke ti?
  • U pojavu.
  • Kakva bre pojava? Nije ni zgodna, a haljina joj je kao od mame da je ukrala, kad je bila mala.
  • Nisam ni to videla.
  • Ti to mene zajebavaš?
  • Ne primećujemo iste stvari. Meni izgled nije bitan, ja primetim šta neko nosi unutra. Način na koji hoda, osmehuje se, gleda u ljude. Mislim da ona vidi isto što i ja. Žao mi je što nisam imala prilike da je upoznam i pričam s njom. Mislim da bih od nje čula pametne stvari, i da bih nešto naučila. Na mene je ostavila takav utisak. Uopšte se ne sećam ni njene kose, nosa, haljine. Sećam se Nje.
  • Ma idi bre, ti nisi normalna.
  • Nisam, valjda si do sada to skontala.

Sećam se, ona i ja smo gledale neki film. Bila sam oduševljena slikama na zidu neke sobe, lude police s knjigama, lampi koje su svetlele u svakoj polici. Odmah sa jurila da vidim gde imaju da se kupe te lampe. Ona, ništa od toga nije videla. Rekla mi je tada:
– Ja kada bih gledala to okolo, ne bih pratila radnju filma.

Meni je sve film. Sve je i život, i za njega nije dovoljan jedan pogled. Uvek tražim, još nešto iza ili ispred. Ona ne. Njoj je dovoljno to što vidi. Kasnije daje šansu biću, prvo zadovoljava oko.

Ali, dobro je imati nekoga ko gleda drugačije na život. Učim od nje da gledam fasadu ljudi, ona od mene unutrašnjost. Jedno bez drugog, ipak ne ide.

Njeno i moje oko, su dva savršena.

Data sebi

12670377_10208733859808412_1185991029924867775_n.jpg

Teško je do mene doći,

Lakše me je proći.

Grebati slojeve

Stene

Zidove

Bedeme.

I meni je teško.

Produžim dalje,

Od sebe

Tebe

Nikoga i

Ničega.

Pa se vratim.

Stići do mene

Treba biti lud.

A to do sada niko nije bio.

Sem mene,

Date sebi.

Kažem tebi

1888695_274309992734020_741611030_n

 

Ako bih trebala da kažem,
Tebi i
Tebi
I tebi
I tebi…

Branila sam ljude od sebe.
Čuvala sam ih
Stražarila.
Na granici sa srcem.
Ali, nisam uspela.
Poupadali su unutra
Znani i neznani.
Zvani i nezvani.
Mnogi su otišli
Otpali
Zatrovali se slobodom
Mojom.
U zatvoru sam.
Teško živim
Teško hodam
Teška sam.
Nosim kamenja
Okove
Sreće.
Volela sam
Voleli su me
Volim
Živa sam.