Category: Zelenilo


Peder

999864_10151518958041249_982258911_n

 

Bio je onaj klasični peder. Mene nije mogao da prevari, nju jeste.

Zaljubila se kao nikada do tada. A bio je sladak, mamu mu, vaspitan, vredan, zgodan i na sve to imao je kintu. Koja se ne bi zaljubila?

U našim retkim susretima, trudio se da me očara kao njenu drugaricu. Imao je potrebu da se svakome dopadne. Majke mi, ličio je na zeta kog svaka tašta, poželeti može.  Njegove oči, pametovanje, ulizivanje mi je išlo na živce otpočetka. Sve je on znao! I sva ta njegova muljačka odvajanje nje od društva. Kad god smo bile same, zvao je ili pisao po sto puta. Uvek je bio s nama. Nije imao poštovanja prema njenim drugaricama, sem kad nas vidi. Ako nas ne vidi, a ona je s nama, morao je da bude tu na neki način.

Vozio je na posao, vraćao s posla. Vodio je na skupe ručkove, večere, putovanja. Ali je bio stipsa za poklone. U stvari nije imao osećaj da nekoga obraduje nečim što ostaje kao uspomena. Za prvu godišnjicu veze kupio joj je kapu i šal. Prećutala je, ali je pošizela. Misliiim, nije morao nešto skupoceno, ona je skromna, ali neku sitnicu, nešto što bi obeležilo njihovu godišnjicu. Nije umeo ni majci da kupi poklon za rođendan, tako nam je rekla.
– Kakav je prema majci, biće i prema tebi, rekle smo joj.

Ona ga je učila da kupuje majci poklone, a njega je to nerviralo.

Prema njenoj majci je bio divan. Zet za poželeti. Mada je njena mama bila suzdržana. Mislim da ga je provalila, kao i ja, ali je ćutala.

Mi nemamo prava da se mešamo u tuđe izbore, i to je to. Svako ima pravo na svoju grešku.  Iskustvo, koje će se kasnije koristiti.

A da, smuvali su se dok je on bio u petogodišnjoj vezi, koja ga je smarala. I taman je ona uletela kao osveženje, i on je prekinuo dugodišnju vezu. Bila je srećna. Mislila je da je ona Ta. Ona prava, jedina.
Kao što i sve mislimo kada se zaljubimo. Sve one pre nas nisu valjale. Mi smo te, carice, boginje, koje smo osvojile svet.

Aha!

Sve joj se isto desilo.

Sve.

Došlo je do tačke, ili brak, zajednički život ili raskid.  Skoro četiri godine veze. Sve je već bilo doživljeno i proživljeno. Tačka, koja treba da dobije smisao.

‘Uletela’ je nova devojka. Šta će siroma’? Morao je da ode u novu vezu. Šta će!?

Nju skupljamo i sastavljamo.

A ova nova mučenica misli isto. Da je osvojila, da je njen, da je pobedila, da nikada…

Aha!

Taj savršeni peder će se zabavljati i sa njom koju godinu, i kad dođe do tačke da treba da dođe do braka, uleteće nova…

Dok ne ostari. Nadam se sam i jadan, jer pederima to i pripada.

Ljigavko jedan.

Kada bi  žene mogle samo to da vide. Ispod njegove lepote je praznina, samoguzoljubivost i ništa više. On voli sebe, jer zna da dobro izgleda, ima lovu, žvaku a žene su mu paravan za isticanje ega.

On je baja!

Nije mi ga ni žao.

Žao mi je što sam imala priliku da ga upoznam, da bude deo i mog života kroz nju. Što sam s njim podelila neke lepe trenutke, jer je on morao uvek da bude tu.

A ona?

Biće dobro, sada je naučila da prepozna pedera.

 

Advertisements

Ognjena Marija

korice-cirilica2

-Kad beše ono Ognjena Marija, Sveti Ilija i Blaga Marija?
Pita me Mica, od milošte majka mi.
Pogledah u online kalendar i rekoh joj.
-E dobro, da znam da tada ne perem veš.
-Dobro bre Mico, pere je veš mašina ne ti.
-Ne prekrajaj mi tu, moja baba je tako, moja majka i sad ćeš ti da praviš sranje.
-Pa šta će nam se desi ako operemo veš?
-Ja sam ti rekla, a ti čik probaj operi, jel narod lud što  decenijama to poštuje!
-Ali to nije po Novom zavetu to je narod izmislio da ne radi.
-Ja sam ti rekla, a ti probaj da opereš!
I eto, nema objašnjenja. A čik da perem, pa da se svađam ceo dan ja antihrist, filozof, kreten, konj, som i takoto.

Kum

renault-4-reno-4-slika-26408698

 

Moj pokojni otac beše Vodolija. Onaj koji je van svog vremena, pravila i normi. Kada se ženio mojom majkom, nije hteo da uzme staro kumstvo kao što nalaže tradicija, već ortaka iz vojske. Rajka, automehaničara iz Kumodraža. To je tada bilo šok.
Venčao ih je, krstio brata i mene. On je moj duhovni otac kako kažu.
Kum, ima preko sedam banki i redovno mi šalje sms za rođendan, Božić, Vaskrs..
Danas piše sms i pita kako smo, šta ima i takoto.
A meni srce OVOLIKO!

Pozovem ga i priča mi svašta..

 Da je kupio  novi auto, išao u Češku preko Mađarske i kaže: ‘ Odvrnem ti Jašara do daske i kažem jebite se Mađari’! 😀 A uvek vozi sa kožnom rukavicama.


Matori nije pogrešio definitivno!


Update.
Kum nema dece.

Ima nas, svoju duhovnu decu.

3 4

 

 

Poznavao sam, svojevremeno, jednu Slavicu sa Zelenjaka, ekstra zgodna riba, koja je bila izuzetno čvrst, nepokolebljiv i postojan karakter. Bez obzira šta radila: da’l čitala knjigu, lakirala nokte na nogama, il’ teglila dve kofe uglja na peti sprat il’ bila usred kresanja, to se na njenom licu nikad nije moglo pročitati, prosto – bila je tzv. zakucana faca. Stiv i ja smo je povremeno i naizmenično trošili, ono: k’o najbolji drugari, a skraćeno smo je, među nama, zvali – kamena Slajka…

Sedimo tako na 12-om spratu naše kule na Novom Beogradu, na simsu, klatimo nogama sa spoljne strane zgrade, pridržavamo se za Milijanovu naherenu antenu, „štelujemo“ mu sliku da ’vata Albaniju, kenjamo o svem i svačem, i pljuckamo dole na boriće, kad će Stiv:

-A jes’ možda primetio kako mala Verica pravi baš glupe, onako krmeće face, za vreme karanja?

-Aha… to je zbog njenih sitnih zubića, i još sitnijih očiju… a i skviči, ma – stvarno je svinjče… A i ti si krme, čim svašta jebeš. – kažem ja i „slučajno“ polomih još jednu šipku iz Milijanove zarđale antene.

-A jesi l’ i ti primetio da plava Ljilja nikad ne otvara oči, za vreme kresanja?

-Ma, otvara, aj’ ne seri… Nego se sva zajapuri, pa joj iskoči ona žila na čelu, pa prosto dejstvuje ko dizačica tegova od 350 kila, s izbačajem…

-Ne seri, da gleda? – vidim, ne veruje mi i pali samo jednu pljugu, a drugu zatak’o za uvo. Stipsara.

-Kod mene gleda. – kažem ja, i ne popuštam.

-Ma daj… Sad još i lažeš? Gleda, gleda… al’ u kurcu!? – zainatio se, vidno.

-Slušaj bre, manijače! Naravno da tebe ne gleda, vidi kakav si, skote jedan buljavi, pa tebe još jedino tvoja majka može da gleda, pa i ona retko, a i tada u mraku! I da ti nije mene, kao naj ortaka, kur’ bi te iko i pogled’o, Kvazimodo bre, jedan i svaštojebcu, oš’ daš tu cigaru, bre!

Auuu…. što mi se Stiv tada uvredio! Vidim da mi nije trebalo da ga baš toliko opučim, al’ išao mi na kurac sa tim neprestanim zvocanjem, primedbama, i zakeranjima. Tog dana smo skrljali načisto Milijanovu TV antenu, pa smo je sasvim rašrafili, izgazili i bačili dole na boriće, k’o govno. Ko jebe i Milijana: ako je nastojnik i vlast, to nije razlog da nam zaključava podrum, a tek što smo uneli onu ćebad i spremali se da dočekamo to veče Bebu i Lelu iz Kafea… al’ to nije za priču…

Nešto se kontam: što muška deca znaju da budu ogavna, pa to nije normalno! U pravu je ona fbijana kad reče: “mrzim komšijsko dete!”

Hogar S Medaka