Latest Entries »

relation_i

Pre par godina, klijentkinja koja je došla na konsultaciju, tetovirala je obrve. Tokom priče mazala je pantenolom obrve. Tako joj rekli. Aj, nema veze. Pičimo mi horoskop, i u jednom od tih mazanja, ostade joj nerazmazana krema na čelu. Belasa ta tačka, a ona priča. Čujem ja nju, al samo gledam u tu belu tačku. Pa sve oću da joj razmažem, ali ne znam ženu, prvi put je vidim. Trajalo je to, nikako krema da se istopi, a nikako ni moja koncetracija da se vrati. Kad je razmazala, beše sve dobro.
Pričala mi drugarica kako se upoznala sa likom, muvali se preko neta, pa izašli na kafu. Kaže, super je on, ali ima mladež na licu iz kog su virili dlačice. Priča on, a mladež i dlake joj odvlače pažnju. Kaže da je sve vreme imala želju da ih počupa. Nije mladež bio presudan, ali nisu se smuvali.
Druga drugarica je na faksu, pod stare dane, imala predavanje o marketingu. Profa nema ni jedan zub. Kaže da nije mogla da veruje, a ni da ga razume šta priča. Ne seća se ničega sa predavanja. Pola joj je odvlačilo pažnju pljuckanje, krezavost, a većinu ga ništa nije razumela. Pitala se ko ga pusti da predaje tako bez zuba.
Ja, takođe primećujem izrastak, kada je žena neofarbana. I ume i to da mi odvuče pažnju.
Može biti da sam ja rasute pažnje, kao i moje drugarice i da nam Skoncetraciju kvare detalji, ali se stvarno pitam kako neki ne vide ono što bode oči?

53a387e5cd3e29cf10fe2a0a_54dd8111ca9455fb049f0162_320.jpg

Šta ti je najteže palo u životu?
Ja, meni.
U svojoj glavi najviše živim. Ono što moje misli smisle, ne može niko drugi.
Ja sebi najteže padam na pamet, na život, na telo, na sve.
I najlakše, moram priznati!
Sebi najlakše sručim sve po spisku. Raskinem lepo, i sutra se opet volimo.
Mislim, ko živi van svoje glave?
Ne možeš je ostaviti nikada, i nigde.
Pišem, pričam… ‘a u sebi se mislim…’.

E to smo svi!

Nemuzika

12742101_10208646456069324_809347267376515111_n

Opet ja o mukama komšijskim.
U prizemlju moje zgrade, u jednom od stanova živi ne znam ko. Neka silna dečurlija, studentarija vazda ulazi i izlazi i iznosi đubre u onim crnim velikom džakovima. Na stranu što popizdim kad mi kažu ‘dobar dan ili veče’.
Aman gde nestade ono ‘ćao’.
I naravno ta studentrarija pravi žurke skoro svako veče. Ok, kada će ako neće sad. Kapiram ja to, bejah u tim godinama.
Ono što mene muči i zamoljavam da mi neko objasni, jeste ta neka tehno haus ili ne znam ni ja kako se zove ta muzika.
To tuče pola sata jedan ritam, k’o čekić u glavu. Mene mozak zaboli redovno. Onda nešto pišti i to sve isto traje pola sata, pa opet bam bam, viju viju. Ao ao ao!
Ja ih sve zamišljam sa flašom piva u ruci kako se mlate levo – desno, ili napred nazad. Šta bi drugo jebote!
To niti ima reči, niti refren, niti ritam, samo preostaje da se klatiš kao pijanac na sred ulice.
I majke mi, kunem se, rađe bi da čujem Cecu pa da ih opsujem ko čovek, ovako mi ih je žao. Klateća stvorenja, kojima se ispira mozak sa tom sačuvajmebože istoritamskom muzikom.

Deo

Amygdala

Volela bih da te nikad nisam upoznala,

Da me nisi pronašao i prisvojio.

Sad me voliš najviše

A moja mržnja prema tebi je neupotrebljiva

Tvoja ljubav je jača

Traje

Ubija

Gospodari.

Mi smo u dugogodišnjoj vezi

Braku pred bogom.

Tvoja strast nas hrani

Održava živima

Do kraja mog života.

A ti, znam

Otići ćeš posle kod nekog drugog

Da ga voliš i ubiješ svojom ljubavlju.

S tobom sam upoznala mržnju

Prema tebi i

Sopstvenoj slabosti.

Crkni nekada.