Latest Entries »

zagrli-me-ti-i-oprosti-mi-gordan

Krajem osamdesetih, završavala sam srednju školu. Šminker – vlasuljar. Praksu smo imali na televiziji, tada jedinoj RTS i u pozorištu, meni je zapalo najbolje, JDP.
Televizija mi se nije dopala, dok sam u pozorište ostala zaljubljena do danas.
Na RTS-u se snimalo svašta, čak sam i ja statirala u spotu Parnog Valjka, jer je falilo statista.
Videla sam mnoge face koje i danas traju, u raznim sferama javnog života.
Meri Cetinić, koja me izbezumila dok je vadila sočiva, Vesnu Zmijanac, najveću prostakušu i psovačicu do dana današnjeg, Snežanu Savić, Milenu Dravić, Baneta Bumbara….i Gocu Stojićević. Svi su prolazili kroz šminkernicu na Košutnjaku.
Zagrli me ti i oprosti mi, stegni srce nemoj plakati…
Jao što se meni dopala ta pesma dok je Goca pevala u studiju. Jedini narodnjak koji sam pevušila u to vreme, ja rokerka.
Pedesetica je bus, sedi i ubi se. Nema je po tri sata, tada i sada, a kada dođe, ubiješ se da uđeš.
U tom nekom danu, vraćala sam se kući s prakse, u prepunoj pedesetici, prilazi mi Goca Stojićević. Prepoznala me iz šminkernice. Pričale smo obične stvari, čak se ne sećam ni koje. Rekla sam joj da sam oduševljena pesmom, iako tu muziku ne slušam. Zahvalila mi se. Sišla je na Banjici, ako se dobro sećam.Obična, normalna žena, čije pesme traju i trajaće zauvek.
Kad god je vidim na televiziji, zastanem da je čujem, kad god vidim intervju sa njom, pročitam ga. Znam da je najbolja drugarica sa Izvorinkom Milošević. Slušala sam ih kako imaju svoj jezik za pričanje. Oduševile su me, jer i ja imam takvo prijateljstvo.

Moram jednom otići u njihovu kafanu.

Zašivena

560852_10150646751666295_1870931680_n

Dete straha

Moja je duša zakrpljena, zalepljena flasterima, oho i super lepkom. Šloserski, kao neobučeni šnajder, obućar. Lepiš, do sutra, prekosutra, nedelju dana najviše.

Puca najčešće u prvonovmebarskim danima. Šesnaest godina, unazad.

Skače to dete u meni, da se dokaže da je valjalo, da je dobro, da vredi.
Ali, više nema kome.

Otišao je, a nisam dokazala.

Otišao je, a ja sam po njemu ostala loša.

Otišao je, a nikada dok smo bili zajedno nisam uspela da mu budem dobro dete.

Otišao je nesrećan, tužan, bolestan, očajan.

Otišao je u nemerljivim bolovima, koje nisam mogla da mu ublažim.

Otišao je, a ja često čitam kako su mnogi imali očeve heroje, zaštitnike, šmekere, branioce a ne sudiju svog deteta. I ljubomorna sam. Ko pseto sam ljubomorna. Žao mi je što i ja nisam imala takvog oca.

Voleo me je, znam da jeste. To dete uvek oseća, bez obzira ne reči, gadne, opore, optužujuće, psovke i alkohol.

Volela sam ga, volim ga i sada. Bio je iskren, spontan, pametan, snalažljiv. Umeo je da se šali, smeje. Ne, i da da podršku, nije je ni on nikada imao. Jednostavno, nije umeo. To sada znam.

Zato sam nalepila flastere, zašila rupe tuge, vrljavo, jer ne umem da šijem.
Ali, eto popadaju i popucaju ponekada, u nekim danima koji liče na ovaj. Dan, u kom je zauvek otišao. A ja sam ostala, da budem ono što je on zasejao, a nije stigao da vidi.
Da sam oprostila, porasla i postala zašivena osoba.

Lirično dete

18871_1222123390502_2859579_n.jpg

 

 

I tako, postaneš tetka. Više puta. I slatki su kad su mali. Medići. Nahraniš, poigraš se i muneš u krevet da kunjaju.
Al’ to poraste, pa ti jede džigericu!
Ne znam kako je mom bratu i sestrama, al’ meni nije lako! Oni će verovatno jednog dana u Lazu!
Pre neki dan, zove me sestrić od sedamnaest godina. Išao pre podne u školu, zaboravio ključ, nema kome da se uvali dok mu majka ne dođe s posla, i aj kod mene.
Ajd.
Tetka još u pidžami, nenameštenog kreveta.
– Ma ne moraš ni da nameštaš.
Kao da budem kul, njemu je to super.
Upristojim se ja, namestim mu da legne i bleji, ko velim ima mobilni pa će da se aka s time.
Ja sela za računar da radim svoj posao.
– A ti ne slušaš muziku?
– Slušam, si gluv? Tiho sam pustila.
– A šta slušaš?
– Radio Karolinu. To me ne smara dok radim.
– Ček da ti pustim rep.
– Nemoj Bogdane, ko boga te molim!
– Maaaaaaaaa daj Raco, znaš kako je super.
Narednih sat vremena Radica sluša:
Buksne
Fuksne
Duksne
Muksne
Tebra ovo
Tebra ono
Poče da mi tuče u glavi.
– Jel majke ti, šta se tu tebi sviđa?
– Lirika. Lirični su svi.
Pljasučelo, pljas, pljas!
Lirika, svetijebem.
A u sebi se mislim, od kad ga je Milja učila srpski, najbolji je u školi iz srpskog. Valjda mu je razvila nešto, lirično. Jebemti i Milju!
Tuče rep, blokovi, ovo ono, trte mrte…Trčim za rečima da ukapiram šta pričaju.
Počeo mozak da me svrbi, počela sam da zovem sestru da vidim kad stiže, da ovo lirično stvorenje ide kući!
I ondaK se porazmislim. Šta ova deca slušaju?
Jale, Bale, ove repere (nisam upamtila ni jednu grupu), Seke, Milete Kitiće i neke Kaće, pa neke sa Ah na kraju imena. Pa autotujunove, pa Rastu.
Pa dobri su oni jebote!
Odličnaaaaaaaa deca!
Ja bih poludela do sada sto puta, pa unatrag da to slušam.
Zvao me je i sutradan, na svu sreću da nisam čula telefon, pa se uvalio kod Joce.
Još me boli glava, al’ majke mi. Ubio me lirično.
Izem ti tetke!
Na slici je on, dok je još bio slatkica mala.

O kumu i sisama

donetta_bez_1

 

 

Ne umem da kupim brushalter, pa me ubi. Poklanjaju mi drugarice, sestra i takoto.
Imam ja drugu u belome svetu. U Amerikama. Svake godine mi donese nešto lepo. Jednom mi je donela silikonski brus. Kad je to bilo, nemam pojma.
Meni bilo slatko da bućkam onaj silikon, a kad sam ga turila sve sam rukom zapinjala na mesto nepostojećih mi grudiju.
Moj kum Voja, onaj što me kritikovao, pa skinuo s liste prijatelja na fejsu, imao je promociju svoje knjige. Idem ja, da podržim kuma, u Klub književnika. Nije kum dugme!
Obukla ja nešto lepo bežasto, snajka mi kupila, ima dekoltejić. I mora brus. Setim se ja tog silikonskog, bežast i on. Ću da turim, da kuma ne brukam!
Promocija beše lepa, mada kum nije poneo knjige, pa nisam mogla da je kupim. Ko da je poš’o na poselo.
I sve bi lepo. I Pogolema i ja, i pesma kod Vuka, tad sam je prvi put čula:
I takoooo dođeš mi u san… tananna
Stigla ja kući, skidam jaknu, a ono ogromnaaaa fleka ispod grudiju. Lepljivo nešto.
Kukuuuu, šta je ovo?
Da nisam nešto prosula, da se nisam naslonila na nešto… Motam ja, Mica začinjava. Ček jaknu da pogledam, i ona lepljiva.
Bokte, šta je ovo!
Uleteh u kupatilo da se skidam, perem to nešto.. kad ono curi mi dojka silikonska!
Otiš’o brus u kantu, otiš’o i silikon, ostao Peđa Medenica da se peva…Otiš’o i kum.