Latest Entries »

Anti ajvar domaćica

keep-calm-and-eat-ajvar-6

Eeee, al’ nije ko domaći!
O ajvaru koji kupujem.
Pa zamisli mene, da kupim deset kila paprike. Prvo dok opereš, usereš se. Onda treba peći, userem ceo šporet, usmrdim kuću, zavese, zidove, pločice. Onda da se lade. Pa sedneš da ljuštiš tri dana. Nokti crni kao u zemljoradnika. Onda melji na mašinici za meso dva dana. Pa onda metni u šerpu, na lagano i mešaj varjačom sto sati, na laganoj vatri. U međuvremenu, peri tegle, kači na plafon jebote. Pa onda tegle u rernu pa sipaj ajvar pa u rernu da se zapeče pa meći celofan, gumice. Prsti smežurani. Smrdi kuća kao tvorić. I na kraju sage, gde poređati taj ajvar? Na terasu, ješ šipak, u podrum, jes đoku pa da ga neko obije. Ispod kreveta jebote da jebote!
E onda, skidaj zavese, ribaj pločice, rernu, ringle, šes’ iljada krpa..
Jebo vas domaći ajvar.
Update:
Nisam napisala ništa o usmrĐenoj garderobi, kosi, životu! Taj miris ne izlazi iz nosa mesec dana!

A voUlim da ga jedem!

Advertisements

Primereni primer

17861767_10155382785587176_4411740928488372112_n

Ako uzmemo mene na primer, za primer, izjavljujem da nemam neprijatelje. Ovo mora negde javno da izađe, da se zna. Da dušu olakšam.

Vidim na sve strane ljudi govore, pišu da imaju zavlakače, pokvarenjake, nezahvalnike, hohštaplere oko sebe. Čitam, slušam, pa se bečim. Gde oni žive, a gde ja? Otkud im toliko zla oko njih? Ne pitam ih ništa, jer vidim da oni to stvarno osećaju, doživljavaju i osećaju se loše zbog toga. Ako se nekada i zeznem, dobijem po labrnji da nemam pojma. Nemam, mlada sam, ima vremena, steći ću i ja te čuvene neprijatelje. Ili ono fora: Neprijatelj mog prijatelja, je i moj neprijatelj. U ovom nerealnom svetu, u kom živimo, mislim na online, aj i bože pomozi. Ali u realnom životu, zajebi. To može postati samo neko ko je nasilnik, stoka, u drugim situacijama jok. Njih dve se posvađaju i dođu kod mene, da odaberem stranu. Neću. Ostajem sa obe, a vi se jepte međusobno.

Ego, sujeta i očekivanja jebu kevu. Ja dala, ja učinila, ja išla, ja rekla… a ona meni zavuče tuki. Pa jel te tero neko da očekuješ, da daješ, činiš? A zavist tek što ih oće, ao, ao, ao. Meni brate, ima na čemu da se zavidi, stanite u red.

Evo ja na primer, ne dam ništa. Ma ni crno ispod nokta. I zabole me, što da dam? Oćeš pare? Zaradi. Eeeee brale, ja prala prozore po kućama kad nisam imala, nisam prosila. Oni koji su mi davali, hvala im. Ali u tom novčanom davanju, ode prijateljstvo u krasni. Uvek se neko oseća dužnim, zbog nečijeg dobrog dela, jer je taj neko dao i sad se ti češi po savesti. Pa trpi, jer si kupljen i kasnije moraš da slušaš kada ti neko priča ono za šta te dupe zabole. Da vratiš dug jebiga, nematerijalni, kupljen si kao prijatelj. Al ‘ onaj ko ti da, a ti osećaš da ti je dao iz srca, i zaboravio da je dao, učinio, to je ljud. To je prijatelj.

Zato ja ne dajem, jer sam dementna u tim davanjima. Možda zbog toga nemam neprijatelje.

 

Zlatni kavez

13521951_1063086670465751_8342524164053720940_n

 

Oni se vole.

Oni su dugo godina u braku.

On određuje sve. Preuzeo je kontrolu na početku, s ljubavlju.

On ili ona kuvaju ono što on kaže, idu zajedno, nikada i nigde odvojeno.  Nema potrebe, oni su jedno. On zna šta njoj treba:

Da obuče.

Da obuje.

Nikad ništa nije sama kupila.

Koja joj frizura najbolje stoji.

Koji lekar, ginekolog, stomatolog su najbolji.

Pronalazi joj sve i svakoga što joj treba.

On joj nalazi posao, i svakodnevno dolazi na kafu. Donosi joj cveće, čokoladu. Njene koleginice ga obožavaju.

On joj kuva kafu svako jutro.

On je divan komšija, otac, suprug, radnik.

On je savršenstvo, i ona je srećna što ga ima.

Ona nema drugaricu, druže se samo sa bračnim parovima.

On određuje gde idu na letovanje.

On plaća račune, letovanja, kreme, haljine i parfeme. On ih bira.

On savršeno kuva.

On ume da razloži sve situacije. Od potrošačkih, političkih, o filmovima, muzici, fudbalu.

On ume sve da popravi po kući.

On nosi džakove paprika i peče ih zajedno sa njom.

Ljubi je, masira noge.

Vodi ljubav na način na koji njoj odgovara.

On živi nju, ona živi njega. Zalepljeni i srećni. Uspavani.

Ona se budi.

Ide sa koleginicama na kafu, kupuje suknju na sniženju, knjige iz psihologije, čita, uči o sebi.

Shvata da je imala sve, sem sebe.

Rešava da ode.

On je očajan, gubi kontrolu.

On je besan.

On je mrzi.

On je ubija.

Tihi, fini i ljubazni komšija.

Psihopata u celofanu sluge, kontrolora.

Ona ne može da živi, ako on ne odredi sve.

Ona je kučka, pokvarili su je.

Mora da nestane.

Preostaju mu decenije preispitivanja gde je pogrešio. Sve je ispravno učinio, a ona je htele da ode. Ne može.

Rešetke mu ne smetaju, ionako je živeo u rđavom zatvoru.

Pasivna agresija, pod velom služenja i dobrote. Teško prepoznatljiva.

Mnoge žive u tome i lepo im je. Imaju sve i ne moraju da misle ni o čemu.

Misliti o sebi je greh i treba ga ubiti.

I on pred sobom nije kriv, savest mu je čista.

Šta se budila kog đavola!?

Traume

14695533_111225372686633_6785118443060299858_n

 

Tuge, traume i kompleksi se ispoljavaju na različite načine. Nisam stručna, ali ih vidim i osećam, posebno kod ljudi koje dugo znam.
A imala sam ih, i imam koliko hoćeš.
Jedna od njih se vezuje za rano detinjstvo u kom me je čuvala baba. Neuka žena, seljanka, koja je ostala udovica sa 23-24 godine. Sama, sa dva sina. Kako ih je hranila i školovala, samo ona zna. U njoj je ostao bes, od straha i potrebe da sve uradi kako treba. Da joj deveri ne bi zamerili, tukli, i terali da radi za kilo brašna.
Ime mog brata je Nenad. Ona ga je zvala Neša. Njegove traume od nje samo on zna, jer je najviše vremena bio sa njom.
Njena čuvena poza u obliku F slova i :
O, Nešo dete ti poljubim…
Nakon toga su sledile krvničke batine. Iz straha da uradi sve kako treba, da svom sinu, našem ocu, vrati dete kakvo je dobila na čuvanje.
Od tog: O, Nešo, oboje imamo traume. Na nečiji nadimak Neša, trgnemo se.
Niko od nas ga nikada nije nazvao Nešom. Nenad je, i svi Nenadi su Nenadi, a ne Neše.
Mene je zvala O,Radmila, nakon toga su sledile batine.
Danas me brat od tetke tako zove, i trgnem se svaki put, i rekla sam mu da me tako ne zove.
Rekao mi je da me to opisuje.
Rad – radost, Mila – milina. Rado i Milo.
Blizaniše me, ali nema veze. Braći je sve dopušteno, jer mi leče traume na svoj način.

Update: U naše selo su došli četnici. Skupljali su muški živalj. Došavši do naše kuće, dedi su rekli: Ili ideš sa nama, ili ti koljemo oba sina. Otišao je, i nikada se nije vratio.