Sve mi se pobrckalo…
Malopre, ispred prodavnice mi prilazi decko i trazi 20 dinara da kupi hleb, kaze gladan je, rekoh mu da imam soma i da mi je to sve sto imam, samo je ponavljao; ‘Molim vas, molim vas’. Znam da je narkoman, znam za sta mi trazi pare, znam…Rekoh mu, kada mi vrate kusur dacu ti. Roj misli mi je bio u glavi, lik iz prodavnice mi rece, video je sve i gleda ga citavo jutro, oteraj ga u tri lepe narkomancina jedna. Ali obecala sam mu, znam za sta mu trebaju pare, ja za 20 dinara necu propasti, a on ce ih nabaviti na neki drugi nacin…
Mali se setao ispred i cekao, crn deckic od dvadesetak godina, kacketic, naocare…gledala sam ga, nisam znala sta mislim…izasla sam, prisao mi je, dala sam mu 20 dinara, zahvalio se i otrcao preko ulice…Vaspitano dete, persirao mi je, zahvalio se…
Da li sam trebala da mu kazem da cu mu ja kupiti hleb, a znam da mu ne treba za to, a mozda i treba bas za to, mozda ovaj iz radnje lupa…mozda mi se motalo i mota po glavi otkad sam usla u kucu.
Nazvala me drugarica u medjuvremenu i po glasu mi je provalila da se nesto desilo, ispricah joj, da me utesi rece; ‘Njega si usrecila, za sta god ti je trazio pare, a ti neces propasti za 20 dinara i lepo svima’.
Da, tako bi trebalo da bude, a ja se i dalje osecam suntavo, pobrckano…pomogla sam narkomanu da se uradi a njemu je to vaznije od zivota, a to je propast…sve nas to cini nemocnima…Osecam se kao da sam mu krilima pomogla da jos vise ide na dno…mada vec sam ide ka dnu i nasao bi nacina…opravdavam sebe.
Majku mu, kako me ni sitnica ne ostavi ravnodusnom!?
Zelena Soba 
Imaš onu priču kada klinac traži koji dinar da bi mogao kupiti hleba, u stvari skuplja lovu za ćaletovu rakiju; drugi klinac traži koje dinarče da bi bolesnom ocu kupio rakiju, u stvari čim ima dovoljno para ide da kupi hleb! Naravoučenije? Čik pogodi! Niko nije toliko glupav koliko su pametni ovi klinci, makar za šta tražili novac i makar šta kupili za te pare!
Da znas Stevo, upravo je to naravoucenije.
Zelena, pronadji odgovor koji će te zadovoljiti i neće te više držati u bedari! Tako je najlakše, nego da razbijaš glavu sa MOŽDA! 🙂
Dudo, trudim se, dok me ne prodje los osecaj u stomaku.
Sta god da uradis – pogresis. I ako das i ako ne das.
Upravo Elektra.
Е па није баш тако… Ако му не даш, он ти то неће узети за зло јер ће одмах потрчати на другу страну да нађе. После пар десетина секунди неће те се ни сећати…
А теби лакше… Ниси му дала за гудру…
Vajaru, zaista ne znam zasto sam mu dala novac. Bilo bi mi lakse da nisam, a opet, sta da je mlatnuo neku staricu ili cak mene da uzme sta mu treba…
Уфффф енигма…
Uh, bas sam se rastuzila… kao sto Elekra rece i da das i da nedas, pogresis
Sarah, imala sam iskusenje pred sobom i ne znam sta sam uradila sa tim…jos ne znam odgovor.
Ti si generacijo samo dobar covek, sa dusom…i da meni neko kaze da je gladan, ma nema sanse da mu nedam… neka, ne muci se, ucinila si sigurno dobro delo..
Hvala generacijo na lepom misljenju.
Tamni vilajet!
Upravo, Tunguzijo moja.
Cekaj malo! Nije to jedni slucaj onoga gde NE ZNAMO za sta smo dali pare 🙂 Ako se osvrnemo oko sebe dajemo mi svakodnevno i za hleb, i za drogu, i za otmicu, i za neciju vilu i za poslanike i za skupstinu i kroz poreze, i kroz takse, obveznice, uvoz, izvoz, PDV!!! Dajemo mi stalno pare NEKOME ZA NESTO 🙂 Zvalo se to „hleb nasusni“ ili „brze do smrti“ totalno je NE BITNO ako mene pitas .. Kada bih se osvrnula na to koliko sam para svima dala ko zna za sta.. veruj mi bila bih u Lazi garantovano 😉 Jeste da sam „kandidat“ za istu ustanovu ali ipak… Zelena, opusti se.. Tvoje je bilo da obecanje ispunis, za sta i kako, ne bitno.. samo nemoj vise nista da obecavas, ili bar ugledaj se malo na politicare, tj. izuci taj zanat uzaludnog obecavanja.. tj. obecam a posle tri sekunde zaboravim sta sam obecao 😉
Lunice, sunce moje pametno, sve si lepo rekla 😀
Razmišljaj pozitivno. Sigurno je otrčao u pekaru da kupi hleb. Ima danas i gladnih narkomana. 😉
Charolijo, moguce je 😀
Ubola si me ovom pričom. Skroz. Znam oko čega se mučiš, ja sam živela u tome. Svakodnevni pozivi, pozajmice, bolesne keve, deca i sve one laži koje pričaju. I svaki put sam davala. I svaki put strahovala da neće baš do mojih para da kupe gan koji će da ih sjebe.
Ali nisam mogla da ne dam. Okrutnije mi je izgledalo.
Imaš nedoumicu zato što si dobar čovek. Brineš jer si ljudsko biće. Zamisli da si dala i da te baš briga šta je sa njim? Ili da uopšte nisi dala? Ovo je opet najbolja varijanta.
Čovek si
Ivana, valjda je tako, hvala na lepom misljenju.
umesto odogovra, pricica: mesto radnje – okolina novobeogradskog buvljaka. vreme radnje – mnoooogo davno,ja devojcurak od nekih dvadesetak godina, mozda i manje, sa nekim drugarima trazim poklon za…nekog. prilazi cigance od sedam-osam godina, trazi pare, kaze da je gladan. pusi. jbt! cak ni ja nisam pusila u tim godinama 😆 i tako
jedan od onih mojih drugara mu kaze: ja cu da ti dam pare, ali da mi doneses da mi pokazes da si kupio da jedes. mali kaze: hocu, uzme pare i ode. u medjuvremenu nama naidje autobus, mi udjemo u isti, stanemo na zadnja vrata, a mali trci za autobusom i nosi pljeskavicu, mase i pokazuje da je kupio da jede. svi smo plakali.
naravoucenije – kad god imam dilemu dal’ da dam, ili ne dam, ja dam. i ja znam zasto.a taj ko uzme ako zloupotrebi, njegov problem.
dobrodosla u klub sentimentalnih lujki 🙂
Magi, imala sam i ja takvu situaciju sa bakom, pisala sam o tome, i dizvines i ja dam svakom 🙂 Ali me ovo pomerilo, a nije mi zao novca nego…Kome god sam dala novac, razmisljam kao i ti, neka radi s njim sta hoce, meni cista savest i mir u dusi…prvi put sam dozivela nemir, iskreno.
Mnogo je danas mladih narkomana, kojima ni Bog ni niko ne može pomoći… I da si dala i da nisi svejedno je. Dao bi neko drugi, treći, oteo bi negde…
I ja to mislim Mala breskvo, nego sto je bas od mene trazio, sto sam morala da budem ja ta…ali idemo dalje, ko zna kome je danas trazio novac, to je njegov zivot.
Pricala sam sestri o tome, kaze da zna ko je klinac i cesto na parkingu kod Maxija i njoj trazi novac, ili kao da joj opere staklo na autu a ruke u dzepovima, on to redovno radi, opisala je istog lika…jadna mu majka.
Ma to je strašna sudbina, po meni je smrt mnogo bolja od takvog života. Žao mi je što je mnogo takvih promašenih života a za sve je krivo ovo naše propalo društvo i propale porodice…
Ne možemo ništa menjati, nažalost.
neka si dala…i ja pomognem kome i kad mogu a ne kad mi se učini da treba. Ne ulazi u razmišljanja za šta si dala, jel mu trebalo? Jel tražio? jesi dala? Kraj 🙂
Kraj Zih, jeb`o te patak, ala me zabiberi 😀
Onome ko je trazio pomoc ti si je pruzila…To je divno.
I to je sve. A tako mnogo draga moja Zelena…
Tako bi trebalo biti Veco, da nije bilo tog pelina u mojim ustima..
uzasno sam osetljiva na gladnu i polugolu decu po ulicama i uvek im dam novac, iako se cesto pitam kako ga potrose. ne dajem nista mladim, zdravim osobama koje su u stanju da rade i koje godinama prose na istim mestima i koji te ispsuju ako im das manje od 50 dinara. nisam posebno emotivna prema narkomanima bez obzira sto su to tek krajnje nesrecni ljudi. verovatno ne bih imala srca da odbijem nekog iz komsiluka i, kao i ti, nadala bih se da nisam dala pare za drogu.
Lost, nada zadnja umire,,,
Potpisala bih veshtichanstvenu
i tako ne možemo preuzeti krivicu za sve na svetu….
Naivna, slazem se…ali ispisah osecaj koji me zatekao tog dana.
a otkud tebi 20 dinaraaaa? heheh salim se, i ja sam se u pocetku pitao da li je ok ili nije a znam da ce takvi potrosti na alkohol drogu ili nesto trece…
ne pitam se odavno nek trosi gde mu volja, njegov izbor, a uvek im neku sicu tutnem jbg ne mogu da prodjem onako…
Sanjaru, jebi ga kada smo idealisti, a otkud tebi sica a? 😯
Dam…kad mi tako potraže dam…a imamo Buba i ja jednu „drugaricu“ Draganu, Cigančicu od pet godina, ošišanu na keca…nju i sestru otac dodvede u grad da prose a on se posle oleši od pića…a ona…skupi one pare, presavija ih i nabija u džep od suknjice…i saću da plačem…
Zelena, daj mi 20 dindzi, treba mi da kupim …!
ma sta znam, i mene srecu pa im dajem i ne razmisljam da li im treba ili ne. Samo sto ovi kod mene su na visokoj nozi, ne traze nista ispod 100.