Kroz sve izgovorene i nikad neizgovorene reči, nizao se kamen. Vidljiv oku koje ga je tako pravilo.
Kroz sve izgovorene reči i neizgovorene videle su se rupe u kamenu. Bušne, otkrivale su prazninu, pustoš, sivilo, ništa.
Lepili ga blatom, stezalo se, ličilo na kamen. Dajući lažnu sliku čvrstine.
Na prvi pogled se nisu videle razlike. Drugi nije ni postojao, u oku je ostao kamen.
I dalje je tu.
Kamen u močvari od blata.
Kamen koji liči na kamen, jer ga napraviše takvim.

Kamen u obliku srca.

1898221_845163248870352_2598959917030179647_n

Advertisements