Imala sam belu bisernu ogrlicu, vremena, imena, ljubavi..
Cistu.
Nebrusenu.
Jedinstvenu!

Jednom je pukla, biseri su se rasuli, otkotrljali.
Nestali.
Zauvek.
Neki su sigurno ukradeni, neki zaboravljeni, neki zgazeni, sutnuti…

Skupila sam ostatak i pocela da pravim novu.
Da redjam, vreme, ljude, snove, zelje…
Postala je sarena.
Postala je samo moja.
Postala je ja.

Nekome neukusna, ali se slagala uz sva vremena.
Nosila sam je i nosim, dodajem nove sarene perle i kopcam je sama.
Sa pogledom u ogledalo.
Kopca je jedino ostala ista kao na pocetku.

Moja.

Volim tu moju ludu, sarenu, sasavu ogrlicu.
Samo ja znam od cega je napravljena.

Advertisements