Imala sam belu bisernu ogrlicu, vremena, imena, ljubavi..
Cistu.
Nebrusenu.
Jedinstvenu!
Jednom je pukla, biseri su se rasuli, otkotrljali.
Nestali.
Zauvek.
Neki su sigurno ukradeni, neki zaboravljeni, neki zgazeni, sutnuti…
Skupila sam ostatak i pocela da pravim novu.
Da redjam, vreme, ljude, snove, zelje…
Postala je sarena.
Postala je samo moja.
Postala je ja.
Nekome neukusna, ali se slagala uz sva vremena.
Nosila sam je i nosim, dodajem nove sarene perle i kopcam je sama.
Sa pogledom u ogledalo.
Kopca je jedino ostala ista kao na pocetku.
Moja.
Volim tu moju ludu, sarenu, sasavu ogrlicu.
Samo ja znam od cega je napravljena.
Advertisements
..neka ti je kopca jaka!!!
Deda, bila je, mora i ostati!
Sjajno si ovo napisala!
Rucni rad nizanja svog smisla je ljeota sama od sebe. 🙂
Afroditta, mislim da ne moze drugacije, zar ne radis i ti to na neki svoj nacin? 🙂
Tako ti je to kada brzo odrastemo, izgubimo onu prvobitnu čistotu i postanemo ono što sada jesmo, ali kao što kažeš – nižeš i dalje šarene perle… Svaka ogrlica je specifična. Lepi pozdravi!
Stevo, zivot nas uprlja, tesko se cisti, bolje onda ovako, nizemo nove i to je to 🙂
Da, svaka je unikatna!
imas pravo blago… a znas i da ga cenis…
🙂
nedodjijo, ima svako od nas, ja sam samo ispisala svoju 🙂
Cenim, jer je moja a cenim i druge!
Lepo, a sada po jedna prica o svakom biseru 😉
umes ti to…
generacijo, si normalisticna, znas koliko mnooooogo bisera ima, broj je kao i tvoje ogrlice, mnogooo za opisivanje 😀
Sviđa mi se ogrlica i volim kad ima svoju priču.Boje na njoj su baš i moje boje.Zato nekako uvijek nosim nakit koji mi prijatelji vlastoručno naprave.
A baš su i ljubitelji mojih boja…ljubičaste i zelene i vesele narančaste.Al najviše ljubičasta i tamna zelena.To su ludorije koje ljudi uvijek primjete.
Tea, tako je 🙂
Da, to si ti! I u perli i u reči. 🙂
Mnogo mi se ‘ĐAaAaA pesma. 😀
Hvala, Shunj, drago nas je da ti se DJA 😀
Ja, nego ko drugi, doduse ima nas vise u raznim bojama, ali ja..si sigurna da i ti nemas ovakvu neku?
NIsam htela odmah da kažem, ali sad kad si spomenula, bila je jedna ista takva u mojoj drvenoj kutijici, nisam je odavno videla, pa… mislim znaš šta hoću da pitam, nemoj sad da mi se praviš musava?!? 😀 😆
Shunjavo, `ocu da se pravim, pitaj ili.. 😛 😛 😛
E, neću da pitam, ostani musava kad si takOva!! 😛 😀
… i fućka ti se sad za svet, jer ti imaš svoju amajliju i u njoj svoje sve 😉 🙂
Cakulava, tako nekako 😉
Svaka stvar u našim životima sa sobom nosi određenu priču. Pitam se koju tajnu krije ogrlica?
Neno, svakojake tajne krije 😉
Bas mi je lijep ovaj tvoj post. Svi imamo ovakvu ogrlicu, meni se ponekad cini da je sumorna, ali valjda vremenom naucim da je volim na poseban nacin. 🙂
Dugice, tako je, nasa je i nosimo je 😀
Pa naravno da jedino ti znas kada je napravljena od tvojih uspomena 🙂
Branko, ovakav komentar samo devica moze da da 😛 😀
Dok sam ovo danas čitala, baš mi je bilo žao što nisam i ja napravila baš jednu ovakvu ogrlicu, a možda i hoću sa malim zakašnjenjem.
Ima više od 45 perlica, (ja lujka brojala), znači nisu godine, a sigurno nisu ni momci, jer sam sigurna da ti je ovaj prošli bio drugi u životu. 😉 😆 Tako da si mogla samo minđuše da napraviš. 😀
Charolijo, ludo o ludo 😆
Minjduse 😆
Stvarno si… 😆
Odgovoricu kad budem prestala da se smejem komentaru ove Charolije 😆
😆 😆 😆
mislim da sarena nece proci tako lose kao bijela. sad je sigurna
saigon, tako je, sada je nepromenjiva.
p.s. sto je kod tebe sve na engleskom?
daj nesto i za nas svet 🙂
svako svoju nisku nosi i najčešće sam bira boje
Dollika bona, tako otprilike 🙂
Prave si boje dodala, videćeš na kraju da se slaže uz sve. A zelena kao da dominira 🙂
Brekvice, kanda je zelene najvise 😀
iskustvena sadrzajnost koja nas svedoci kao jedinstvene
upodobljavanje, upravo tako!
Ogrlice su kao snovi, cisti nebruseni, jedinstveni. A onda ih ponovo nizemo i stvorimo onaj koji nam prija. I ponovo smo srecni!
maloti_maloja, srecni ili ne, to je sto je 🙂
Kao i u životu. nižemo perelice i ne postoje dvije iste ogrlice života.
pozdrav
mandrak, definitvno ne i u tome je car!