Cerka mojih poznanika se zaljubila u ciganina. Devojcica na kraju osnovne skole, pubertet, on dve godine stariji od nje, sa nezavrsenom osnovnom skolom, lokalni frajercic. Zivi u kartonskom naselju sa pet, sest brace i sestara i roditeljima koji nigde ne rade. Po njoj svi uzivaju.
Cutala sam i slusala roditelje ove devojcice koji su ocajni. Pokusala sam da kazem nesto..pa zacutala, zamislila se…
Kazu da su pokusali sve sto umeju, razgovarali sa njom, inatila se da ce se udati za njega, popustila je u skoli, oduzeli su joj mobilni, zabranili izlaske, pratili je..sto su vise pokusavali da je odvrate, ona je, klasika, iz inata sve vise zivela svoju ljubav i vezu.
Oni su njoj sinonim slobode i opustenog nacina zivota u kojem se ne trazi skola, posao, samo uzivanje i veseo zivot. Znamo svi da se cigani vesele najbolje i svi volimo tu muziku, cigane svirace…ali da li bi ih hteli kao zeta ili snaju?
Sve ovo pisem jer je ispovest tih roditelja bila negde u meni a onda sam ih videla.
Nju, prelepu devojcicu, duge plave kose, okruzenu ciganima, sa rukom u ruci sa svojim deckom. Nesto su se smejali, psovali, ona je bila nasmejana kao da je ceo svet njen, da je zasticena od svega u njihovom okruzenju. Bila je tu jos jedna devojcica, ciganka, crne kose isarane narandzastim pramenovima od hidrogena, u razjapljenim cipelama na stikle, roze boje, sa zelenom senkom na ocima, ili je bila plava, ne secam se…stajala sam i gledala za njima..ne znam sta sam mislila i osecala.
Ipak joj nije bilo mesto medju njima, drugacija je…
Pricam sa sobom da su i oni ljudi, deo ovog drustva…a onda pomislim zasto oni sebi odredjuju takvu sudbinu? Zasto malo ko od njih zavrsi osnovnu skolu o srednjoj da ne pricam, zasto je mali broj tih ljudi koji su uradili nesto da ne budu kao njihovi roditelji?
Svesna sam diskriminacije i zaposljavanja cigana, to im verovatno i roditelji govore, pa retko ko od njih pokusa da se zaposli i zavrsi skolu. Odbacuju sebe u drustvu, drustvo odbacuje njih.
Imam prijatelje koji posle decenija bezuspesnih pokusaja da ostvare potomstvo se odlucuju za usvajanje deteta. Odradili su sve i ponudjena su im samo romska deca, u Zvecanskoj su samo romi, ili cigani kako oni sami sebe vole da nazivaju. Nisu hteli, strah ih je da ce nekada pozeleti da nadje svoje roditelje, videce odmah da su razliciti, ono je tamnoputo, plasili su se naravi deteta…nisu se usudili jer nisu bili sigurni da ce svojim vaspitanjem uspeti da uticu na krv deteta. O ovome bi mogla jedino Elektra da nesto kaze ili napise…Ovi moji su jos na listi cekanja, skoro cetiri godine, nema bele bebe.
Zasto cigani prave i radjaju decu i ostavljaju ih u domovima za nezbrinutu decu? Zasto im odredjuju ulicu za zivot pre radjanja?
Kumovala sam drugu ciganinu, krstila mu dete, u njihovoj kuci sam docekivana kao na tronu, a cistije im je nego kod mene, majke mi! Ta veselja kod njih su za pamcenje, tetka pevaljka, brat svira harmoniku..ma pevaju i sviraju iz duse, ne moze se ostati ravnodusan, nikako! Prisustvovala sam i njihovim svadjama, e tu se vidi razlika. Ono sto oni izgovore jedni drugima, ne bih umela da pomislim a kamoli izgovorim, a da se tuku to je u roku od odmah. Uvek se svadjaju, ne pricaju, mire…Moj drug je zavrsio srednju skolu, radi u Gradskoj cistoci, vari kontejnere, njegova zena pegla u nekom hotelu, deca im idu u skolu, dobri su djaci…ne znam kakva ce im biti buducnost. Secam se kada se moj drug zaljubio u belu devojku, hteo je da je zeni. Ona je bila malo prosta ali dobra. Njegovi roditelji su hteli da odlepe, svadjali su se, govorili da ona nije za njega, da je bela, da su razliciti, da je nece u kuci…Razisli su se sami od sebe, posle se ozenio ‘svojom’…
I oni su protiv mesanja krvi. Dele nas na nase i njihove, kao i mi njih. Razlika postoji, ipak.
Zasto mali broj cigana zavrsava fakultet? Zasto ih gledamo drugacije?
Mislim da oni zele da neguju svoju razlicitost, svoj folklore, rane brakove, ulicu…
Otisla sam predaleko, ali svi se mi borimo za ideale dok nisu u nasoj kuci.
Sta ovi roditelji da urade sa cerkom? Sta ako zatrudni, uda, ode da zivi u kartonsko naselje?
Belo crni svet
59 Comments:
1 Trackback or Pingback for this entry:
-
[…] Post sa mnogo pitanja na koja je zaista teško odgovoriti Belo crni svet CITAT: ………..Kazu da su pokusali sve sto umeju, razgovarali sa njom, inatila se da […]
Zelena Soba 
Draga moja, puno pitanja a malo odgovora; mislim da ne postoje svi odgovori, zapravo odgovora nema! Inače, kao klinac video sam cigane u švaboviji. Beli mercedesi vuku za sobom ona velika luksuzna kola-kućerinu… Jbg! Kakva država takvi i romi! A „bela“ klinka? Dogadja se!
Stevo, neke situacije nametnu pitanja na koja ne znamo odgovore..
like za razmisljanje u tekstu
e pa jbg-a, ne znam sta da kazem
ima i roma koji su jako imucni i skolovani ljudi i njima skidam kapu
a ima i ovih sto trckaraju po groblju za vreme zadusnica i kupe sve i svasta u dzakove. zdravi, pravi, a opet zele da budu takvi jer nije da im drustvo ne omogucuje bolji zivot vec jednostavno zele tako. A opet, ima i onih koji zive siromasno, ali i bore se za zivot tako sto rade kao sezonski radnici i jako su posteni…
Isto kao i kod njih – takav slucaj je i sa „belcima“ – imas jebivetre (dzabalebarose) imas i one sto se bore…
A vi kako ‘te!
Ajvane, ima nas raznih, i ovih i onih, samo eto tako sticajem okolnosti razmisljam, pisem o tome, osluskujem narod i to je to..
Istu priču imala sam u krugu prijatelja. Na kraju su roditelji popustili i ostavili njih, jer su znali kako će se priča završiti. I završila se tako, što su „plavojku“ zaključavali u kući, zabranjivali joj sve i svašta. I onda je ona ukapirala da su „oni“ zaista drugačiji od nas i vratila se kući. Ovaj je sačekivao, izvinjavao se, medjutim, nije uspeo da je pridobije nazad. Znači, dok njoj ne dodje iz dupeta u glavu, džaba joj. Nemam ništa protiv Roma, čak sam imala i jednu jako dobru drugaricu u osnovnoj školi, a znam još neke koji su čistiji od mnogih „nas“ pa i fakultetski obrazovani.
No, razlike postoje. Nekom smetaju, nekom ne! 🙂
Dudo, ubola si srz, to je to.
I ja mislim za ovu devojcicu, dok sama ne ukapira..nadam se da ce na vreme..ne znam..
Saglasan.
Znas kako sva ta pitanja koja postavljas su na mestu…moje neko misljenje je da sansa za uspeh izmejdu bele i ciganina je jedino ako on dostigne neki visi nivo, a ne da ostane na nivou na kojem je vecina njih. Kad sam pitao jednog postenog majstora roma zasto malo njih zavrse skole, itd. on mi rece pa zato sto smo genetski zaljubljive prirode i ne drzi nas mesto…Pitanja ima mnogo, a odgovor je jedan jednostavno odredjeni narodi se medjusnobno razlikuju!
Marko, Buki, kako god 🙂
Izgleda da je to neki od odgovora da se razlikujemo..
Meni izgleda totalno nelogičan njen razlog da se udaje za njega jer „oni uživaju i ništa ne rade“. A kako će da živi sa njegovom mnogobrojnom porodicom ? Svako ima pravo da živi po svom ćefu, a seti se kakve je priče i pesme o njima pisao Mika Antić.
Breskvice, prenela sam sta mi je receno, o onome o cemu mi razmisljamo, ona sigurno ne razmislja. A i kako bi, nije zavrsila ni osnovnu skolu, sta ona zna sta je udaja..
O Miki, sta reci 😀
U pesmama i pricama sve izgleda drugacije od stvarnosti u kartonu 😕
Imam utisak da bi ti roditelji imali problem sa svojom devojčicom i da se ne dešava to što se dešava, što zaključujem iz toga što si rekla da ona Rome poistovećuje sa slobodnim životom. Očigledno još luta. Drugo, poznato je da Romi vole ‘belu’ ženu i da im je to san svih snova. Treće, oni su nomadi i njihovom načinu života i shvatanju sveta ponekad i mi sami zavidimo. Četvrto, ne znam ni sama kako bih reagovala da se to događa mojoj ćerki, jer sve što je nepoznato izaziva strah. Ne volim ni da osuđujem niti da procenjujem, jer sam mišljenja da neke zaključke možeš doneti tek kada nešto sam doživiš i preživiš. Ako očekuješ da ovde iznesemo svoje stavove, što je za mene logično, izneću ga. Predrasuda nemam, zaista, ali si ti vrlo u pravu kada kažeš da je lako biti idealista iz svoje kuće.
To što se Romi ne školuju, proizilazi iz njihovog mentaliteta; što neki vole da ratuju, takođe pripada mentalitetu; neki su vrlo disciplinovani itd. Mnoge majke ostavljaju svoju decu, ne rade to samo Romi.
Postaviću samo jedno pitanje: Šta bi i da li bi išta promenilo situaciju o kojoj govoriš da je taj ‘frajerčić’ nekim slučajem bogat i ima neku od onih njihovih čuvenih trospratnica sa zlatnim lavovima, statusnim simbolima?
Cakulava, ne mislim da se iznosi stav o necemu sto je nepoznanica. Misljenje je nesto drugo, a opet i ono je hipoteticko. Ovi ljudi znaju sta osecaju, nemoc, strah, tugu..
Misljenja sam kao i ti, ali ko sam da sudim, da bi ta devojcica napravila neki drugi problem, da nije ovog, da, luta, 14 joj je tek, nema pojma.
Na zadnje pitanje sam misljenja da bi isto reagovali jer ipak je jos devojcica, ima 14 godina.
Ko zeli da mu se dete udaje/zeni sa 14-15 godina a da nije rom?
Opet napravih razliku, ali tako je.
Nisam precizna. Ono da neki vole da ratuju i dr., odnosi se na druge narode.
Cakulavitisu, ja sam te razumela 😀
Saglasna sa celim komentarom, da se ne ponavljam ispod.
Ja se divim Ciganima… imaju neku filozofiju koje se drže bez obzira u kojoj državi žive i u kakvom sistemu žive. To im je omogućilo da prežive sve nevolje što su ih pratile kao narod. A pratile su ih… nema nacije koja čim krene nešto loše – udri po ciganima.
Moj prvi komšija je Cigan, divan čovek, sin mu je oženjen „belom“ i srećna je, imaju sina.
Moja kćerka se zabavljala sa ciganom, dečko ima neke rođake u Francuskoj, kad dođe u goste ponaša se vrlo fino i uljudno, čak i uljudnije nego neki prijatelji „beli“. Nikad ništa nisam rekao o tome da je cigan. Što ti reče, razišli su se sami, jer mladi su.
Opet bilo je cigana koji su me opljačkali, ali lično nisam nikada imao problema sa njima… više sam imao problema sa ovim našima… a da žive čergarski i furaju svoj fazon – to je tačno, i ja to poštujem. Šta mogu drugo 😕
Alex eto ti si imao to iskustvo, pa si mozda najbolji sagovornik za ovu temu. I ovde postoji nada da ce se razici da je to prolazno..to sam im i ja govorila, ali roditelj se plasi, sto je valjda i normalno.
Svoje iskustvo sa ciganima napisah, kuma sam im, i ne smeta mi ama nista.
Postujem i ja njihov cergarski zivot, sta drugo kao i ti.
Ali nema ciganina na vasaru, pijaci, ciganki sto prodaju zavese i stolnjake od vrata do vrata, gledaju u dlan da nisu pokusali da me zeznu, pa mi vec smesno sa onim gospodzo 😀
Pa znas, u tim godinama puberteta deca vise gledaju van kuce i pocinju da istrazuju spoljni svet drugim ocima. Kuca im postaje dosadna a roditelji „smor“. Sve spoljasnje i drugacije im tada izgleda kao privlacno. Da zivimo u Americi, svideo bi im se kineski nacin zivota, arapski nacin, indijanski itd… sve je to lutanje. Udaja u tim godinama je neozbiljna i nas zakon trazi da roditelji daju dozvolu za udaju maloletnice. Nije svaka udaja maloletnice losa, ali razlozi koje si navela su neozbiljni. Zato roditelji neka puste neka se istutnji, jer njihova je poslednja, barem dok ne napuni 16 ili 18 godina. Najgore je braniti, jer to je kao da zatvaras nekome oci, ko je tek progledao. Taj mora da shvati sta vidi.
Moja keva sa udala sa 15 i provela preko 40 godina u braku… moj drug je ozenio devojku iz osnovne skole i imaju dvoje dece i lepo zive… sve je relativno,ali brak iz inata nije dobar.
A Cigani su mnogo dobri ljudi, losa iskustva koja imamo sa njima su posledica nemastine u kojoj zive. Ako to shvatimo, videcemo da se oni nista ne razlikuju od nas…
U sedmom razredu osnovne škole moja dobra drugarica zaljubila se u jednog Karla. Nije bio lep, nije bio „faca“ niti ga je ko od nas poznavao, niti imao želju upoznati ga.
Ona je bila mršava draga plavušica, duge mirišljave kose, predivnog osmeha.
Tata ju je tukao, zaključavao, branio…..niko od nas nije tačno znao šta je sve pokušavao kako bi ih rastavio. MI smo je odvraćali, čak, sećam se, pričali sa nekom dozom gadjenja o njihovoj vezi……….. ružno ili ne, činjenica je da je na kraju bilo tako.
Rezultat svega: u osmom razredu prestala je dolaziti u školu i otišla je živeti kod njega. Sticajem okolnosti „njihovo“ naselje je bilo iza moje ulice te sam imala mogućnost, pošto nas je delilo dvorište i bašta, slušati stalnu viku, psovke, tučnjavu……
Nju, našu plavu milu drugaricu, našu Lidiju videla sam svega par puta i to u prolazu. Bila je bela, providna upalih očiju, smeh koji je nekad krasio njeno lice je nestao, vrat, lice bilo je plavo…..
Prolazila bih pored nje uz samo kratak pozdrav. Ne zato što nisam želela pričati sa njom, ne zato što me je bilo stid, nego jednostavno nisam imala snage pitati je bilo šta. Ona bi sagla glavu kao da nije smela ni sa kim pričati (mada sam ja bila sigurna da nije ni smela i da bi u tom slučaju čak dobila nove batine) i teškom mukom promrmljala neki pozdrav.
Nakon par godina nisam je više vidjala. Šta se sa njom desilo niko od nas ne zna. Kod oca se vratila nije, majka joj je umrla, sestre nije imala.
Često sam se pitala da li smo možda mi, njeni drugari, mogli nešto promeniti. Bili smo mladi, potpuno nezreli za život još, mnoge stvari nismo razumevali, ali smo za razliku od današnje dece, bili jedinstveni. Možda, tako združeni, tako….. možda ….. možda je nismo smeli „ostaviti tamo nekom, ma ko on bio …….. Često bi u njenim očima videli strah, govorili smo razrednoj o tome, ali na tome bi se sve i završavalo. Nije dozvoljavala da joj se približimo više, nije htela pričati o njemu sa nama, jednostavno bi se okretala tada od nas i odlazila.
Ovom istinitom pričom očito samo potvrdjujem mišljenje većine ljudi koje znam, da je brak bele i tamnopute dece (obično su to još uvek samo deca) u velikoj većini osudjen na propast.
Šta je to pak što njih privuče jednom drugom, ne znam. Ta sloboda, bezbrižnost o kojoj govoriš…… nisam baš ubedjena jer i da je tako, moja prijateljica je jako brzo videla i osetila na svojoj koži…….Ta bezbrižnost kod njih kratko traje i to dok su u grupi, dok ih je više, čim dvoje ostanu sami, dolazi do užasnih stvari nažalost.
Nisam neko ko je pun predrasuda, ali očigledno je da razlike postoje. Da li one mogu da se brišu…… ne znam, do sada nisam lično čula ni za jedan primer.
Verkic, tuzna prica i sudbina.
Ne znam da li ste mogli i da li ovi roditelji mogu bilo sta da ucine. Kazu da se jos uvek druzi sa starim drugaricama, da li one razgovaraju sa njom, ne znaju, a mozda je i njima to super.
Ko ce ih znati…
ne znam… mislim da bih se spremila i lijepo sa kćerkom otišla kući kod tog frajerčića, da ih sve upozna/mo, da vidi uslove u kojima živi, pa ako joj se sve to dopadne, ako sebe pronalazi u tome da je to extra živjeti opušteno, bez obaveze, e onda bih joj lijepo rekle:
izvoli kćeri
izbor je tvoj
svako bira sam svoj put
Dollika bona da je bar punoletna a ne dete od 14 godina, to je zeznuto.
Njima je normalno da se tada udaju/zene a za nase pojmove je to prerano.
Mada je ona to samo pretila u nekom svom inatu, besu…nadam se da nije mislila stvarno.
Da je situacija drugacija, tvoj postupak bi bio na mestu, ali samo da je bar punoletna i zavrsila osnovnu skolu.
Zelena bona,
ako ona svoje roditelje tako cima sa 14, šta mogu da očekuju od nje kasnije?
da im kaže: ili ovo ili skačem sa mosta? pa da svi padaju u nesvjest od straha od njenog sledećeg poteza?
možda sam ja surova, ali zbilja tako mislim
mora da se suoči sa svojim izborom, posebn ako misli da je sa 14 zrela da se voli zauvjek
motka bona
samo su zakasnili
sad nek biju s motkom sebe
mislim roditelji njeni
Bice da si u pravu Dollika bona!
Na fakultetu (u pitanju je ’02. ili ’03. god) nas četiri smo radile mali experiment – ispitivanje etničke distance prema nacionalnim manjinama kod nas među mladima. Pored Bogardusove skale (koja već postoji), napravile smo i upitnik u tu svrhu. Rezultati su bili zanimljivi, po upitniku najveća distanca je bila prema Hrvatima i Šiptarima, Romi skoro da nisu ni spomenuti u negativnom kontekstu, međutim kad smo primenili Bogardusovu skalu gde su pitanja daleko direktnija (za koga bi najmanje želeo da ti uđe u familiju, bude prvi komšija, kolega na poslu..) Romi/Cigani su izbili na vodeću poziciju sa Šiptarima. Radile smo ispitivanje na istim ljudima, neki su i sami bili iznenađeni rezultatima.
Naravno da nisu svi Cigani isti, ali većina njih vodi život koji nam se dopada samo dok su daleko od nas. Četrnaest godina po meni je rano i za biranje srednje škole, a ne udaju (bilo kog dečaka), međutim svako svoju muku muči.
Moja iskustva sa Ciganima su i dobra i loša, na žalost ona loša prednjače.
Shunjalico, zanimljiva anketa.
To negde pojasnjava i odnos drustva prema njima, mada su oni retko zadovoljni i kada dobiju nesto od drzave.
Gledala sam reportaze gde su iseljeni iz kartonskih naselja u kontejnere, drzava je ono sto je mogla uradila za njih, ne ulazim da li je dovoljno ili ne, i nije im dobro. Skoro svi su se zalili na mnogo stosta.
Cudan narod, cudan..
Ne znam zasto, ali odmah poceh razmisljat’ o metodoloskim nedostacima istrazivanja :))))) Mi smo sprovodili neki projekat o prevenciji HIV/AIDSA medju RAE populacijom. To je potpuno drukcija filozofija zivota. Dok ne razumijes (tu za nas naopaku logiku) ne mozes uticati na njih ama ni malo. „Ako se razboli, tako je Bog ‘teo“… Mislim da bas malo znamo o njima, pa ih se plasimo.
A ko zna gdje su korijeni djevojcicinog bunta?
Miss O` Hajem, ko zna..
Auh, ispisah i ne poslah, zajebah stvar.
Ne mogu ovo da komentarišem sa par rečenica, to ti je jasno. Hvala što misliš da sam merodavna. Možda i jesam, ali pre mislim da mogu samo da vam prenesem svoja iskustva koja su, sticajem okolnosti, mnogobrojna. I, nikada, ama baš nikada, loša. Možda zato što ih razumem. Zato ih, valjda i obožavam? Da li je mnogo toga i do nas? U pristupu, u dobroj volji…a, priznaćete, kukolja ima u svim nacijama. Ni šanse nisu, čini mi se, podjednako rasporedjene, Cigani ih nemaju baš mnogo? Različiti jesu. Pa šta?
Uglavnom se slažem sa Ivanovim i dolikinim komentarima, ali imam još mnogo toga da kažem. Misli mi se roje brzinom svetlosti, kada ih uobličim, obećavam ti da ću ispisati na mom blogu. Žao mi je što sam ga zapostavila, ali naišao mi je sumanuti period kada ne znam gde ću pre. I Milku dugujem komentar, ali, jeb’ga.
Elektra, zaista mislim da ces ti moci svojim iskustvom da objasnis neke nedoumice.
Podseticu te na obecanje za post i bicu ti zahvalna za isti.
Teska tema. Meni smeta sto nase arsine pokusavamo da nametnemo kao kalup drugima i zameramo im sto nece da budu kao mi. Mislim, imaju pravo da budu drugaciji, da ne uce skole, ako nece, idu bosi, ne rade, biju se mejdu sobom. Bar nikoga ne foliraju. Oni koji odluce da prihavte nacin zivota vecine, dakle belih bivaju zaista sjajni ljudi. Imala sam klijente, divan bracni par. Nikad mi nisu dosli u kancelariju bez kafe i cokolada za mene i koleginice. A moj beli finansijski je samo prezrivo frkao i cackao nos, samo sam cekala kad ce jos poceti sline i da krisom jede.
Kome njihov svet ne mirise ni ne treba da se mesa. Vazi i u obrnutom smeru. Brak s propalicom? Nasilnikom? Tja, koliko ih je s dsoktorskim titulama koji mlate zene, maltretiraju decu 😦 . Kao sto je mozda los mali ciga za tu malu plavu , bio bi los i mali beli narkos, mali beli alkos, mali beli propalica. Zaljubljen romanticni devojcurak. I stos e vise zabranjuje, naravno da je ona zapaljenija, tako je uvek. Umesto zabrana, bolje da popricaju s njom sta je za nju sloboda, kakav zivot zeli, sta je to sto vidi u njemu. Uvek je bolje d apokusaju da razumeju. A kao da bi bili srecniji da je dovela malog crnca, Arapina, Kineza. Sve rase i nacije se razlikuju, i garancija za srecu ne postoji, a posebno ne zavisi od boje koze.
Sto se tice Zvecanske, nije istina da su tamo samo romska deca. Ali, istina je da, ko se boji gena koje ne poznaje, bolje da ne usvaja dete. Jer to ili osecas da tis e rodilo iz srca, takvo kakvo je ili ne. A ja samo mogu reci jednu stvar: manje se bojim gena koje nosi a koje ne poznajem nego sto bih se bojala onih koje bi nasledio od mog ex, da se kojim slucajem desilo. I ne gledam ga ni kroz sebe, ni kroz ex, ni kroz nepoznate ljude koji mu dadose genetiku, vec ga gledam srcem i ljubavlju i kroz Boziju volju, koja nas je spojila.
Inace, protiv pogresnih izbora partnera u zivotu nismo pelcovani ni sa 14, ni sa 30, ni sa 40. Ako to iskustvo moramo da prodjemo – necemo mu pobeci 🙂 . Uh, svasta bih jos mogla da kazem na temu, ali i ovo je previse 🙂
Plava Baklavo, hvala na ovoliko opseznom komentaru. Postoje mnogi uglovi poimanja i posmatranja zivota i ljudi, cesto subjektivna, ali svakako nije na odmet procitati sva.
Slazem se sa svim sto si rekla. Ovaj post je napisan samo iz razmiljanja o jednoj devojcici i njenoj zaljubljenosti, prici njenih roditelja, njenu ne znam i neka moja pitanja i razmisljanja u vezi roma.
Sa zadnim delom komentara se apsolutno slazem i jos jednom hvala!
P.S. Provejava sumnja kod tih roditelja iz prica nekih da je decko sklon drogi i to je ustvari jos jedan problem koji ih izjeda, pored toga sto je cigan.
Teška dilema i dobar post. Čovek treba da se stavi u kožu tih roditelja. Evo, da sam joj ja majka, prvo bih je odvela kod ginekologa da se posavetuje oko kontracepcije, jer činjenica jeste da se neće samo gledati. Onda, mislim, da ne bih to sad postavljala tako što bih detetu pretila i zabranjivala, već racionalno sa njom razgovarala i uopšte možda čak i išla u neko savetovalište za mlade. Jer, budimo iskreni, ona je mlada, a što joj se više brani, to će ona da misli kako je roditelj protiv nje, i idealizovaće onu drugu romsku stranu. Dakle, zabrana, ne. Ono što može da se učini, jeste ostvariti odnos pun poverenja i postaviti to kao ozbiljnu stvar, iako su deca još mlada. Prvo i osnovno – kontracepcija, a onda nek se deca zabavljaju…Pošto su mladi i nezreli, svatiće i sami da moraju još mnogo toga da uče. Osnovna stvar je da dete zna da razlikuje dobro od lošeg. A to mora da nosi iz familije.
Kraljice dzungle, dobro dosla u zelenu sobu! 🙂
Slazem se sa tobom, ragovor i poverenje je jedino stos e moze, a ja sam im predlozila ako smatraju situaciju alarmantnom da potraze savet strucnog lica, posto, cini mi se, ne umeju razlozno sa njom.
da, cigani su majstori dokolice. nasrtljivi, slobodni i uzivaju u zivotu.
treba da to pređe i na ostale ljude. naravno, posao se mora pošteno obavljati
saigon, postenje je druga, duga prica i moze se odnositi na mnoge narode i nacije.
Prvi tvoj tekst koji me je sokirao… Osetio sam u njemu JAKO cudne “ norme „… Zasto su Kinezi Kinezni , crnci crnci?… Da li je skola sve u zivotu?… Da li je nacin zivljenja dobar samo ako je onaj NAS?… Postoje li norme i za ljubav?… Sta je istina?… KO je u pravu?… bas cudna pitanja sam izvukao iz ovog teksta. BIO BIH HIPOKRITA ( kao i poneki ovde ) DA TI OVO NISAM NAPISAO PA SAM MORAO OVAKO SUVO IZVINI!…( cudan smo mi svet ipak )
maloti_maloja, neka si napisao kako jesi, pozdravljam svaki komentar.
Zasto si sokiran? Ovo su samo razmisljanja na temu, posebno sto se radi o devojcici u razvoju i decaku kojem su uzori njegovi roditelji i familija, sta je tu lose?
Skola nije sve u zivotu ali je jako bitna. Zalosno je da ako je nekome data mogucnost da se obrazuje, a osnovno obrazovanje je obavezno da to i ne iskoristi. Najmanje sto neko moze da zna jeste da cita i pise!
O nacinu zivljenja…razlike postoje svuda, sta je tu sokantno? Svako u svom domu zivi drugacije a ne dve nacije, nebitno da li su Konezi, crnci, cigani..
Cinjenica je da su Romi drugaciji i da u velikoj vecini svuda ne rade nista i zive od danas do sutra na njima svojstven nacin.
Šta da se radi… Predoči se, objasne joj se opcije, proba da se uradi na informisanju… a ostalo je sve stvar pojedinca. Kao što kaže poslovica – svako svoj krst nosi, pa tako i ta devojčica. Možda je teško za prihvatanje ali na kraju krajeva ona ima svoju slobodnu volju koja se mora poštovati i neku sudbinu ili životni put koju će sama izabrati. Nema pravog puta za sve ljude kao što i svi ljudi nisu za isti put. Svako ide u svoju školu, pa i ona. Nešto će naučiti. Šta će naučiti i kada, ostaje da se vidi.
Branko, vaspitavani smo oboje u doba komunizma sa roditeljima koji su nas ucili nekim vrednostima u zivotu. Radu, postenju…kakva crna slobodna volja u 14 godina sa nezavrsenom osnovnom skolom?
Svako iskustvo uci, tako da i ovo uci njene roditelje, nju i ko zna jos koga, a sto ti kazes sta ce nauciti, ostaje vremenu.
Pa možda si i u pravu da tu ne važi slobodna volja… ali vrlo lako može da bude i neki kurcšlus u familiji zbog čega ona želi da joj prkosi…
Branko, moguce, to vec ne znam…ono sto su mi rekli napisala sam..
Opet moram da komentarišem, čitajući ostale komentare. Mislim da su roditelji tu napravili najveći propust, na žalost. Ljubav, da, ali, njena mladost je tu glavna. Treba se posavetovati sa stručnjacima, pa ako ni ta akcija ne urodi plodom, onda folirati podršku i druženje sa njegovim roditeljima, kao glavnim saučesnicima u „ljubavi izmedju dvoje klinaca“!
Dudo, ne znam sta cine, ne pitam, reci ce sami, ja sam predlozila strucnu pomoc..
To što ona ima 14 godina je najveći problem koji lično vidim, sve ostalo je nebitno sa jedne strane, dok sa druge jeste za razmišljanje, pa da ima i 25 godina. Mislim na razlike koje su očigledne.
Devojčici definitivno treba dobar psiholog, jer da se zaljubila i u bilo koga drugog i da želi sa 14 da zasniva porodicu, nikako nije dobro.
Slazem se Charolijo i nadam da ce otici kod psihologa, nova vest je da je cudnog imena i prezimena, da li je siptar ili sta li je, ne znam..
Nije stvar u tome što je momak Ciganin. Da taj Ciganin ne živi u kartonskoj kutiji, da ima kuću na sprat i beli mercedes (kako reče Stevo), mnogi ne bi ni primetili da je Ciganin. I opet da se pozovem na Stevu – naši „Romi“ su baš „Cigani“, pa otuda i naš stav prema njima, a ko zna zašto je to tako… možda je kriva baš ta država… Imam klinku, vršnjakinju ove iz priče, i nisam siguran kako bih se ponašao da se njoj desila takva ljubav… baš nisam…
Arch, zeznuto kako god da se pogleda…
😛
Jeeeeeeeeeeee Exxxxxx, ovakvi kometari su mi falili dok si se ti rehabilitovao bez pitanja 😛
Nasmejes vala, svaka cas` 😆
Ne znam šta bih pametno rekao a da nije sve rečeno u kometarima ispred. Biće da je najveći problem njena mladost.
pozdrav
mandrak72, a maldost bi trebala da je najlepsa, ona ima nesto a njeni roditelji muke..jer ona problem ne vidi…zaljubljena.
Pozdrav, takodje! 🙂
Ne znam šta da napišem a da se niko ne oseti prozvani. U svom okruženju susrela sam se sa nekoliko sličnih priča, neke s imale srećan kraj one druge prekid veze dok su se treće završavale opet razvodom ali onda kada je kasno, posle dolaska zajedničkog deteta na svet. Cigani – romi, jedni žele da ih oslovljavamo ovako, drugi onako, dobri su prijatelji, ba u mom slučaju ali ipak mešanje takvih brakova nije dobro. Uvek pomislim kako će biti tom detetu kad odraste, kako će se izjašnjavati a da ne povredi jednog od roditelja, od koje strane društva će biti prihvaćeno a od koje odbačeno…
Imam dva deteta i zaista ne znam kako bih postupila ili sprečila tako nešto.
Neno, zeznuta situacija za koju postoji nada da je prolazna..
da li bi mi bio problem da mi se dete zabavlja sa vucibatinom koja ne radi nista? da! da li to sto je neke nacionalnosti menja stvar na bolje ili na gore? apsolutno ne. verujem da bi tim roditeljima bilo podjednako tesko da decko nije rom, a da je sve ostalo isto.
Magi, verovatno da.
Moj decko je Rom i moji to ne prihvataju tako da mi je dobro poznata ova situacija…Ali se nadam da ce promeniti misljenje o njemu ,ipak ga ja znam bolje od njih…
Ovo sam pisala pre pet godina.
U međuvremenu je ta devojčica odrasla i ta priča sa Romom je završena odavno. Shvatila je da su ipak različiti.