Imala sam dvadesetak godina. U prepunom busu sam osetila da me neko vaćari. Bi mi neprijatno, a nemam gde da se pomerim a ni da vidim ko je. Ono prepuna dvaesšestica kao oko, stoji na Dušanovačkom mostu i cuca milimetar po milimetar. Vitla neko po dupetu mi a ja ni makac. Stra’ neki me uhvatio. Dođe stanica u Marinkovoj bari, izađe neki narod i ja se okrenem i vidim, cigu sa rukom na mom dupetu.
Viknuh – Šta radiš bre to!
A on meni – Zar ti nije lepo!
I izlete iz busa. Gleda me odozdo a ja njemu i majku i oca i sve po spisku.
On mislio da meni lepo majku li mu ciganjsku… i tako…setih se ovoga zbog priče o devojčici kojoj je patku izvadio lik u busu.
Doživljavala sam i to, ali ovaj mi ostade u sećanju.
Nego, ume li neko da mi kaže, zar muškarci stvarno misle da nas pale slike njihovih đoka? Kao samo njihov će nam uradi nešto posebno kao ni jedan do tada?!đoci