Pišem mami pesmu u pidžami,
draga mama,
snovi se ne ispunjavaju šta da radim?
Zivot protiče iza ugla u kafani bez moje dozvole
toče ljubav i gostoprimstvo i alkoholne napitke,
na ulici su klinci premazani želeom pohlepno hvataju sa
životom med teče u tuđe kace a u jednom dvorištu ponestaje
topline sunca i dolazi vreme zebnje.


Pišem mami pesmu u pidžami,
draga mama,
nisi mi ništa govorila o poskupljenju struje i nemanju
krova nad glavom o ostavljanju bez razloga i rastanku koji
će zauvek boleti nisi mi govorila ni o tvrdoglavosti koja
lomi dušu o staklu koje zamagljuje vidike,
o izdžeparenom džeparcu koji se zove sloboda.
Naučila sam sve to sama, draga mama, i sad znam,
ali mislim da više nikada neću skakati do neba niti dobijati
peticu za ovo znanje.

Pišem mami pesmu u pidžami,
draga mama,
strašno sam sama ne pomaže ni jesen više ne pomaže ni
miris hleba,
nešto mi treba na šta mogu ostati, osloniti se i malo zaspati.
Idem da sanjam možda uhvatim u mrežu malo zlatnog mira
i senku čoveka od krep papira i nešto radosti.


Pišem mami pesmu u pidžami
draga mama,
laku noć.

Marija Shimokovic

gklimt2kl7

Advertisements