Pre neki dan posetih moje selo. Bio je parastos stricu. Necu napisati nista novo, stajala sam na tom malom seoskom groblju, uglibljena u ilovacu, posmatrala ljude, grobove, hranu prostrtu po humci. Onako ukaljani narod je stajao na grobovima, njih troje na grobu mog oca, brat mi nije dao da reagujem. Drzasmo svece i neki hlebcic, slusasmo pomen…posmatrala sam ljude.
Hrapava lica seljaka koji su dosli, zena koje su sluzile. Sirotinja.
Kasnije smo otisli do kuce, sluzili su hranu, prali sudove u hladnoj vodi sa bunara, ja se zakucala uz smederevac i nisam mrdnula odatle. Pricali su o Farmi, Dvoru…klimala sam glavom, znam da nemaju sta drugo da rade sem da gledaju televizor.
Selo je mrtvo, nema mlade duse, ono malo ostalog sveta cija su deca u Beogradu, je samo i tuzno. Ne znaju za drugaciji zivot. Zive od onoga sto im deca posalju ako im posalju, nemaju ni oni i od onoga sto su tokom leta ostavili. Skromno, mese hleb, pasulj, krompir, kupus…
Pokorno zive svaki dan.
Oblace se u stare stvari svoje dece, nisu nigde putovali, letovali, zimovali, ceo zivot im je tu.
Nekada, u vreme kada sam i ja leta provodila tamo, bilo je zivo. Bilo je dece, culi su se ljudi, druzili smo se svi. Sada svi pomrli ili otisli.
Selo izumire.
Zalosno je sto je udaljeno od Beograda nekih 60 kilometara. Pripada Beogradskoj opstini a sve ono tamo propada. Njive neobradjene, sume na sve strane, livada… Hteli smo i mi da prodamo njivu, nece niko da kupi, sta ce mu.
Veliki deo tog naroda nema kupatilo, telefon, nisu imali para da uvedu.
Zive zaboravljeno u tisini koja mi je parala usi.
Ne cuje se nista, ne cuje se niko, sem lavez pasa u daljini.
Znam da je ovako u velikom delu Srbije, tuzno, zapusteno, zaboravljeno, ostavljeno. Narod zivi i tamo, nekim njima naviknutim zivotima u skucenim kucicama, sa jednom prodavnicom u centru sela u kojem ne videh nikoga. Pustahija.
Otisla sam odande sa cudnim osecanjima I mislima, kako zivot nekome namesti…zivot.
Zelena Soba 
Nemoj biti tužna 🙂 Lepo ti selo 🙂 ( ja bih volela da živim na selu, majke mi ).
Razumem te.
Kakav se život živi u ovoj zemlji, izumreće ne samo selo, već bojim se i grad.
Cakulavitisu 😀 i ja imam zelju da odem da zivim tamo, ali je sablasno, sa kim da pijem kafu, pricam, nema kupatila, telefona…
Polako, ali sigurno, svi mi propadamo, no ja iz inata se ne dam! Selim se u Njujork 😉 Zelena, dobro napisano, zapravo – veoma dobro! Lepi pozdravi!
Stevo, hvala :blush:
Razmisljavam da i ja pocMem da se inatim 😉
ovakvi tekstovi i mene ispune tugom.
Monte, zao mi je, i mene, pa sam bila sebicna i podelila sa vama ove misli..
Što kaže Dodo polako ali sigurno svi propadamo. Ljudi se opuste, umiru u njima sve ideje, inicijative, samo životare pomireni sa životom bez promjena. Iskreno ja čeznem da imam bilo kakvo selo, da makar jedan dan provedem u toj opuštenosti i miru, ali na žalost ga nemam.
Dollika bona, kad dodjes vodim te u moje selo 🙂
Spremi se za poljski wc, kupanje u koritu i sl.
ima li bona kakvog potoka da se kupamo, evo ljeto je blizu
Nema bona, voda iz bunara pa u korito 🙄
Seta….A divne su slike koje si zaledila u oku za nas…. Ljubim te Zelenice moja draga )))))
Vecooooooooooooooooooooooooooooo, opet vicem ali sta cu, znas od kad te nema 👿
Neka si se vratila ti nama.
Slike su neke iz mog albuma, neka sa neta, ali autenticne, to je moje selo.
Uf….razmisljavam da li da te ljubim? 🙄 😆
“Otisla sam odande sa cudnim osecanjima I mislima, kako zivot nekome namesti…zivot.“
Život nekom namesti, a nekom smesti.
I slike su lepe i tihe.
Shunjava, pametno ti rece, nocas sam trazila rec i ona mi pobeze, upravo, nekome smesti zivot 😕
Slike su..to je to, takvo je, ne moze biti glasnije..
Saglasan
Osam godina radim u selu i selima. Nekako uspevamo da odrzimo zivot, medjutim, sve se prepolovilo, sve preslo u grad. Drzava ne vodi racuna o seljacima, oni nemaju interesa da seju, cuvaju stoku i da rade sve one poslove koji se rade na selu…Starci vise nisu sposobni niti znaju racionalno da ulzau, pa vise prave gubitke nego sto dobiju, nego ajde da rade -to ih odrzava.
Slika je ista tamo kao i ovde kao i u celoj Srbiji. Postoje bogata sela, ali je to nesto drugo i nemerljivo je ovomo ocemu mi sada pricamo.
Mnogo sela su izumrla. Pre par godina sam linkovao i pisao o jednom coveku koji je kupio celo selo u Engleskoj sa svim kucama, crkvom i ostalim nepokretnim imovinama kako bi oziveo turizam.
Mislim da to moze i kod nas za mnogo manje novca, samo sto to retko ko hoce da radi. Primer je Kusturica, medjutim njega drzava finansira, boli ga stojko…ALi je dobar primer…
Deda, ovde se skola zatvorila, nema ko da ide, mali broj decice putuje u Sopot, koji se podvodi pod gradic i putuju svaki dan..
Sta tebi pricam kada si video gomilu ovakvih zapustenih sela i zivota, tuzno.
Ovo sa Kusturicom, ko god da je dao pare je odlicna ideja i odradjeno je fantasticno, svaka mu cast.
Mozda se neko seti da uradi sa jos nekim selima.
Od kada sam videla sta je Palma uradio sa Jagodinom, odusevljena sam, iako o njemu mislim da je..ne mogu se setim izraza, drvenarija, ali svaka mu cast!
Odakle je izvukao pare, ne znam, ali Jagodinci su mu zahvalni i sve tamo izgleda odlicno!
…jeste lepo, ali nisu svi Jagodinci zadovljni. Harac je to draga moja. Medjutim, i moja slika je poput tvoje.
Skoro sam citao za jednog decka koji je od svog sela napravio prvo Hooliwod pa onda i jos puno detalja, pa se ukljicilo ono malo seljana, pa onda dosli ovi iz grada i pomogli, oi sada imaju turisticko selo… Sa malo volje, malo ulaganja.
Elem: ljudi u gradu imaju taj problem sa slobodnim vremenom, placaju neke gluposti u gradu a rado bi platili i odlazak u selo na odmor. Medjutim, oni koji imaju selo, znaju koliko obaveza imaju kad odu u svoja sela, pa ne idu, osim da pokupe ono malo sto ima…
Bice jos lepih primera iz dana u dan.
A siguran sam da ce pojedinci poceti da kupuju celokupna domacinstva koja se nude ispod 5000 soma eura. Za tri moze cudo da se kupi u mom kraju. Neki sebi ucine to zadovoljnstvo i uzivaju u laganom, opustenom zivtu, bez stresova…trose svoje penzionerske dane na drugaciji nacin…
Da, to je veoma dobra ideja. Samo, Kusturicu (izvinjavam se) ne pominjite. Drvengrad lepo izgleda. Ali to je tamni vilajet. Uneređivanje po zakonu i pravu. Jao malo kad prošire taj park bezakonja obuhvataće pola Srbije, a na čelu Pretorijanac sa svojom gardom od „bivših“ lovokradica i sumnjivih tipova. Ko da pre Kusturice nije postojala Mokra gora. Čitao sam da ekološku taksu koju naplaćuje vozilima koja tuda prolaze, ne uplaćuje u budžet, već ta sredstva troši po svom nahođenju. U svim parkovima i rezervatima o šumama se brinu Srbijašume. Kod njega ne. Tamo vam važe skroz druga pravila. Ko da ovo nije slobodna zemlja. Tamo postoje „Zone 51“. Ne možete svuda da idete. Pokvarih sam sebi raspoloženje večeras. Kad god čujem za njega, meni se steški.
Lugar, ne znam za to sto pises. To je navedeno kao ideja, ali bas cu se raspitati, imam drugaricu u tom kraju. Znam da mi je jednom rekla kao i njena majka, da je svim seljacima pomogao, dao im nacin da zarade novac i da ga oni obozavaju.
Naravno, sve na fotkama izgleda divno i bajkovito, dok je istina, tamo. I život je tamo, samo njima znan. Tebi, koja si tamo odrasla, sigurno pada teško što su ljudi tako siromašni i bez ikakve perspektive. Zaista je žalosno i to, što takvih sela ima još jako puno. Svi beže u gradove, kao da je ovde situacija bolja. Od zemlje se nekada lepo živelo, sve dok bagra nije uzela u svoje ruke sve i upropastila!
Baš je tužno! 😕
Jeste Dudo, od poljoprivrede bi bili najbogatija drzava, ali niko nece da ostane u selu, jer se taj rad ne isplati i dolaze u gradove, zive po sobicima, rade za mizerne plate i nadaju se kao i mi nekom boljem sutra koje nikako da svane.
Auuu ala sam danas, ali nije ni cudo sto bas danas, pesimisticki nastrojena.
Na danasnji dan nam je ubijena jedna Nada i nova se jos nije rodila… 😦
Idem da cutim malo..
Tuga 😦 . Ovde se bas razvija seoski turizam. Vikendi na farmama su rasprodati mesecima unapred. Nije idealna situacija, ali daleko, daleko bolja nego u Srbiji. Popularizacija BIO ishrane je dovela do toga da zazivi prodaja BIO gajbica povrca za neverovatne cifre. Ima mladih po selima. Sela su dosta dobro povezana s gradovima, tako da dosta ljudi zivi tamo i putuje na posao. Vecina medijski poznatih ljudi zivi van grada.
Pre par godina tuga mi neka bas bese. Gledam decu iz decjeg doma – onog za ometene u razvoju. Sa 18 su na ulici, bez buducnosti. Dovoljno bi bilo da se ulozi u organizaciju zadruga koje bi im pruzale krov nad glavom, izdrzavale bi se radom sticenika, svasta bis e moglo, da ne pominjem koliko bi to ozivljavanje donelo tamo gde su samo staracka domacinstva. Svi zadovoljni, vuk sit, ovce na broju. Ali ……..
Baklavo, kada bi se ovde neko setio da nesto organizuje gde bi nam bio kraj.
Evo ja bih dala njivu da je obradjuju i prodaju proizvode, neka sve pare idu narodu, ali kako to izvesti?
Znam da po svetu poznate licnosti zive van gradova ali ovde nije tako, nazalost. Ovde sve propada a grad prepun!
A Kosmaj je predivna planina, sva okolna sela, ukljucujuci i moje su prazna.
Na zalost jeste tako, ja sam sad neki poslom obisao celu Srbiju u 3 nedelje i sela i gradove, i mnogo smo osiromasili i stvarno zivimo u zemlji gde su ljudi mnogo bolji nego zemlja u kojoj smo…Dosta je propalo jer smo zapusteni kao nacija jer nebriga o ljudima je konstantna…da je drugacije bilo bi bolje i seljacima, bilo bi vise male dece na ulici da se igraju kao sto smo se mi igrali kao mali, totalno apatija…mi dugo tonemo u tu apatiju i idemo na dole valjda smo dotakli mislim ove godine dno valjda ce najzad da se penjemo!!
Marko, daj Boze da krenemo da se penjemo.
Ja to penjanje cekam 20 godina!
Zelena, imaš Dušu.
Lugar, ganuo si me, hvala na lepim recima 😳
Uhh, Zelena, i ja ima takvo selo… od nekadašnjeg turističkog raja, postalo je učmala palanka gde žene pričaju o Farmi a muškarci sede pred prodavnicom.
Lično, nemam iluzija da će se nešto popraviti… polako će Srbiju preuzeti drugi narodi koji će umeti da cene ono što im je priroda dala… 😕
Alex…aj se nadamo da nece biti tako..
a, ljudi – da se setimo dobrog starog srpskog inata….!?
da se lepo zainatimo i da ne cekamo da nam neko organizuje poljoprivredu…. da se pocnemo organizovati sami…?
🙂
nedodjijo, ja sam za, odakle i kako poceti?
Draga Zelena, odvede ti mene u moje selo,u kojem nema zive duse, jad i cemer.Ljudi se rasuli po cijelom svijetu, nema kud nas nema….Moje selo je rat unistio:(((((((, i nikad se vise nece oporaviti…znam tooo:((((. Hvala ti na lijepom tekstu , malo se rastuzi!
ljubbice, zao mi je sto sam te rastuzila, jbg..i jebem ti rat, eto!
Sva naša sela i gradovi polako odumiru. Ostaje nam da svi dođemo u Beograd, pa ko se snađe… Tuga.
Breskvice, izgleda da je tako..
Teško se izvući iz apatije u srcu koja se samo odslikava na blatnjavoj zemlji… Kada procveta srce, procvetaće i njive…
Branko, rekla bih da ima istine u tome sto zboris.
A vidi slike, samo da pozelis da se sklonis tamo…
Jeste Mahlaticka, ali oko moje kuce u rasponu od ne znam koliko kilometara nema zive duse, malo je i jezivo. Jbg..ali ja i dalje mastam da odem tamo da zivim!
Napisala si odlicno, naslikala recima… Izumire duh, volja, snaga…sve klizi kao na klizistu.A slike su prelepe, znas da sam nedaleko od Kosmaja i da volim te predele i da mogu da ih obojim slikarskom cetkicom, ozivim zivot, kao na platnu-u dusama ljudi… Bezimo svi nekuda, ali na kraju nikako dovoljno daleko od nas samih…
Volim osmehe na tim izboranim licima i suze radosnice u ocima skupljenim od sunca… dotakla si mi dusu ovom pricom…
Sarah, bilo mi je tuzno sto se taj jadni izborani narod skupio na groblju, to im je dosao kao dogadjaj neki, da gledaju nas Beogradjane kako smo se obukli, sta smo rekli..da imaju o cemu jos da pricaju jer im se nista ne desava. Tuzno.
Kako slika nekad ume da prevari coveka. Kada gledam fotke prosto pozelim da dodjem tamo. Dozivela si tuznu realnost i uhvatila uprkos tome jako lepe detalje. Potpuna suprotnost. Ali, valda tako i nastaje umetnost. Pozdrav 🙂
Perlooooooooooo crna, neka si se ti vratila nama, Veca i ti u dva dana, meni to radost! 😀
Komentar dostojan vage, shvatile smo se.
hvali selo, zivi u gradu. – tako ti se danas vecina ponasa.
svima je lepo kad odu na par dana, a da treba tamo da zive pocrkali bi za pola godine.
Ib, upravo tako.
Nisam bolja, ja vise od vikenda ne mogu da provedem tamo, nemam uslova za osnovno a ni novca da ulozim da osposobim, da imam, bih, dosta mi je grada i guzve.
Ib, saglasan sam.
Katastrofa!
Da gledaš i plačeš… Rastužila si me „do daske“.
Miljo, zao mi je, nekako sam svoju tugu podelila sa vama, jer zaista jeste katastrofa i ne znam sta u nasim glavama treba da se desi da to promenimo i da nasa sela, ocevine, budu ono sto su nekada bili. Nas ponos.
Moje selo je 1971. imalo 1184 stanovnika,danas 601!!!
Dajana, dobro zalutala u zelenu sobu 🙂
Statistiku svog sela ne znam, verovatno je slicna toj tvog 😦
Ja mogu da budem van ove dzungle jako dugo. I htela sam da odem. Imam dilemu da li imam pravo da donesem takvu odluku u ime svoje dece. Ipak, ubedjena sam da cemo brzih dana morati da se vratimo na sela. Da li je normalno da u Srbiji u kojoj u zemlju mozes da bacis dugme i da nikne sako ljudi kupuju ociscenu i izrendanu sargarepu u supermarketima? Ja sam juce posejala svoju basticu 🙂 Ti pises o mestu 60km od Beograda, zamisli kakvo je stanje na jugu i istoku Srbije. Tuzno, a bespotrebno.
Magicna zeno, razmisli, ne znam. Mogu da zavrse osnovne skole van Beograda, pa posle za studije ovamo. Imam utisak da sva deca koja dodju iz unutrasnjosti budu bolji studenti i djaci nego ovi nasi kojima je grad na dlanu.
Za sve ovo drugo si u pravu. Jug Srbije je tek uzasan, strasno…
I zivela ti sargarepica! 🙂
Selo gori a baba se češlja… posle ovog komentara ova izreka dobija sasvim drugi značaj, zar ne…
Ne vezano za tekst, mora da ti kažem nešto što sam primetio po povratku u blogosferu… Stvarno sam pauzirao ovih nekoliko meseci. Nisam pročitao nijedan post, nisam hteo niti me je zanimalo… povremeno bih pogledao šta se dešava i to je to… Sad kada sam ponovo postao deo te priče, moram ti reći moja zapažanja: Sada pišeš mnogo bolje tekstove. Izgleda da je zelena sazrela…
Exxx, upravo, dobija drugi znacaj…
Hvala na komplimentima, ti vidis da je tako, ja vazda mislim da isto pisem, mada sam uvek ubedjena da mi treba lekotor i kolektor 😀
Zelena ne zri bre 😉
Svakome od nas život nametne put i priču koju živimo pa kako se kome zalomi. Ni u selu mog oca nije ništa bolje već godinama unazad.
Neno, upravo tako.
I ovde je vec jako dugo zapusteno, nazalost.
Sela izumiru i kod nas. Ista je slika na sve strane. Međutim ja još uspjevam da se selu vratim, pa čak sam i oca ohrabrio i koristimo svi prilku da odemo tamo. A najvažnije mi je i da moja dječica uživaju u tome.
pozdrav
Mandrak, lepo je otici, cist vazduh, mir…drago mi je da svi idete tamo!
Znam kako je lepo!
Šta su u horoskopu ljudi iz ovog tvog teksta? :))
Mnogo sam tužna sada, dotukla si me ovim što si napisala.
emi, ne`m pojma
Zao mi je sto sam te rastuzila..
NE prodavajte njivu!!!!
za desetak godinica kad postane predgradje BG-a bice na ceni.
a posto niko nece da ode u selo,doci ce selo kod vas.
e, sve je vise gradskih seljaka,vracaju se u modu 90-te.
duleeeeeeeee ne spominji mi 90-te 😈
Imamo vise njiva, nece niko da ih kupi, neka ih, pa ko zna..